Replika ratnog broda iz 4. veka plovi Dunavom: Građen na identičan način kao u rimskom carstvu

Pravi rimski brod na ljudski pogon ovaploćen u 21. veku deo je projekta Univerziteta iz osam podunavskih zemalja

Rimski Limes povezuje Podunavlje u zajedničko kulturno dobro, koje je u proceduri za Uneskovu zaštitu. Kako bi ljudi doživeli svoje rimsko nasleđe, univerziteti iz osam zemalja sagradili su rečni brod "Luzorija" koji plovi od Nemačke do Crnog mora po identičnim principima kao u doba Rimskog carstva, prenosi RTS.

Ispod Lederate, nekadašnjeg rimskog vojnog logora kod današnjeg Rama, ponovo se usidrila jedna „Luzorija“. Identična replika rečnog ratnog broda iz 4. veka koji je činio dominantnu flotu u borbi protiv varvara na drugoj obali Dunava.

- Imate horde varvara sa čamcima koji su u stvari izdubljena debla. Ovaj brod je prvenstveno imao funkciju da zaustavi takve napade. Kada je posada na njemu, on utone ispod vode i probuši neprijateljski brod da uđe voda - objašnjava arheolog Nemanja Mrđić sa Arheološkog instituta.

Brod je građen na identičan način kao u rimskom carstvu. Od sečenja hrastovog drveta u šumi koje su izvukli uz pomoć konja do replika antičkih alata koji su korišćeni u brodogradilištu. A umesto 24 legionara pod punom ratnom opremom od Nemačke do Crnog mora veslaju arheolozi, naučnici i entuzijasti.

- Imate hiljade nalazišta gde kao arheolog možete da radite da iskopavate, ali imate možda dva, tri broda koji su istorijske replike. Tako da je doživljaj jedinstven i neponovljiv. Budući da imate toliko članova posade nije teško ovaj brod koji ima četiri, pet tona pomeriti s mesta i čak ga ubrzati - napominje Stefan Milošević, arheolog i veslač na „Luzoriji“.

- Plovili smo više od 200 kilometara od Novog Sada do Rama. Bilo je zaista predivno, iako smo imali i oluju sa grmljavinom i obilne kiše. Ali morali smo da jedemo mnogo mesa kako bismo bili dovoljno snažni za veslanje - otkriva Kristof Grapnar, kapetan broda.

Pravi rimski brod na ljudski pogon ovaploćen u 21. veku deo je projekta Univerziteta iz osam podunavskih zemalja.

- Da bismo zaštitili zajedničko arheološko i istorijsko nasleđe, morali smo da ga približimo ljudima, da privučemo njihovu pažnju i učinimo ga vidljivim. Zato smo odlučil da Dunav i brod stavimo u centar projekta - naglašava Ana Kajze sa Univerziteta za kontinuirano obrazovenje u Kremcu.

Nova Luzorija na pramcu nosi rodu kao simbol germanskih rimskih jedinica jer je napravljena u Nemačkoj.

(Telegraf.rs)