Nenad iz Vranja ide do najzabačenijih mesta i pomaže ugroženima: Za sebe ima samo jednu želju

Nenad je svoj život posvetio humanitarnom radu, a slobodno vreme koristi da sazna u kojim još delovima Srbije ima porodica kojima je pomoć preko potrebna

Brda, doline, guste šume i nepristupačni tereni Nenadu Zlatanoviću (32) iz Vranja ne predstavljaju problem kada su u pitanju oni kojima je pomoć preko potrebna.

Svoj život, posvetio je humanitarnom radu, i sve radi sam. Prva porodica kojoj je pomogao, bila je u jako lošoj situaciji, a oči male Anđele koje su vapile za boljim životom pokrenule su Nenada.

Preporučujemo

- Sa humanitarnim radom sam počeo 2018.godine. Sve je počelo sa tročlanom porodicom Mladenović, koju čine mala tada jedanaesto godišnja devojčica Anđela, njena majka koja je psihički bolesnik i njen deda koji je veoma star i bolestan. Anđelin otac je te zime preminuo.

Anonimni donator je čuo kako živi mala Anđela, i kupio joj kuću

- Živeli su na predelu Poljanice kraj Vranja, tačnije u mahali Livađe, gde je devojčica pešačila do škole 7km u jednom pravcu. Uz pomoć dobrih ljudi koji su delili moje objave došli smo do anonimnog donatora koji je kupio kuću bliže gradu i ubrzo ih i preselili tamo.

U svom radu kako kaže, ima dosta teških momenata. A evo koji su mu bili najteži

- Najteže mi je bila slika kada sam prilikom prve posete te porodice video malu Anđelu kako sedi na propalom krevetu a piše domaći na stolici, jer nisu imali ni sto. U toj sobi im je bilo sve, šporet koji dimi na sve strane, drva u ćošku, opran veš na sred sobe na kanapu koji se suši.

Budući da svuda ide potpuno sam, neretko je teško doći do porodica, te mu je velika želja da ima terensko vozilo.

- Pa teško pada to što nemam neko terensko vozilo kako bih lakše došao do porodica do kojih i može da se malo prekrati pešačenje, već moram pešaka sa svom donacijom koju nosim. A najteže je bilo suočavanje sa snegom, koji otežava kretanje.

Reči hvale od okoline nisu izostale, a Nenadu daju još veću snagu da nastavi svoju borbu za najugroženije.

- Okolina me podržava, često dobijam reči podrške. Do sada sam pomogao oko 40 porodica, a upravo porodica Mladenović je bila najnepristupačnija. Takođe jedna od najnepristupačnijih je bila i porodica iz Kozjeg Dola gde sam aktivno pešacio oko 6 km u jednom pravcu. Jedna od strašnijih priča je i porodica u mahali Letovište u opštini Vladičin Han, baka i njena ćerka sa troje dece, takođe pešače u jednom pravcu do škole oko 7 km. Deci je otac poginuo sa traktorom, kao i njegov brat. Baka je oba sina izgubila.

Situacije su različite, ali svaka porodica priželjkuje samo jedno - kuću

- Od porodice do porodice zahtevi su različiti, ali ono što uglavnom porodicama treba to su nove kuće na prvom mestu, onda namirnice, a i odeća, obuća. Ono na šta se najviše žale su finansijska primanja, neko ima dečji dodatak koji je jako mali, neko nema ni to, već se hrane onim što sami proizvedu.

Pored toga što obillazi i pomaže najugorženijima, Nenad često donira krv i poziva sve da mu se pridruže i doniraju krv za one kojima je neophodna za život.

(Telegraf.rs)