U selu Temska kod Pirota otkriven kulturno blago: Tamo se nalazi više od 40 zavetnih krstova

Okoo 10 krstova nalazi se u sklopu manastira

U okviru Studije zaštite sela Temska, koju su uradili stručnjaci niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture identifikovani su objekti i lokacije koje su od posebnog značaja za očuvanje kulturne baštine tog kraja.

Kako je za Pirotske vesti objasnila stručnjak Zavoda Elena Vasić Petrović, najznačajnije otkriće je činjenica da u Temskoji bližoj okolini sela ima 40 zavetnih krstova.

Preporučujemo

- U okviru izrade uslova za prostorni Plan za celu teritoriju Grada Pirota mi smo kao Zavod dali nekoliko predloga za izradu studija. Jedna je da se radi studija zaštite sela Krupac, koja je i urađena prošle godine, druga je za Temsku, treća za Gostušu. Javno preduzeće za planiranje i izgradnju Grada iz Pirota svake godine radi po jedan od tih planova i naručuje izradu studije. Ove godine smo uradili studiju zaštite sela Temska. Ona zapravo predstavlja dokumentacionu osnovu za Plan generalne regulacije, sve što je tamo propisano kao mera zaštite ugradjuje se u Plan i na osnovu toga treba da se sprovode dalje aktivnosti da se unapredi status kulturnog nasleđa - kaže Vasić Petrović.

Ona dodaje da je najzačajnije otkriće u selu Temska veliki broj zavetnih krstova.

- Najznačajnije otkriće su zavetni krstovi kojih ima preko 40 u selu i bližoj okolini, uključujući i Manastir, a bez manastira ih ima tridesetak. Takođe, identifikovani su i objekti koji treba da uđu pod zaštitu kao kulturno-istorijske celine. Tu su zadružne zgrade koje su republička imovina u centru sela i trenutno su bez korisnika i ne upotrebljavaju se, a odmah pored je zgrada Mesne zajednice koja je pod gradskom ingerencijom i koja ima veći broj korisnika. Zadružne zgrade u centru sela treba da se reorganizuju i predstavljju u perspektivi administrativni, kulturni centar sela. Tu je i stara bioskopska sala - objašnjava.

Druga celina su, kaže, škola i crkva, koja su jedna do druge. Obe celine su predložene za zaštitu kao prostorno, kutlurno-istorijske celine.

- Osim ta dva objekta, veoma je značajno postojanje brojnih arheoloških lokaliteta, od kojih su neki povezani sa zavetnim krstovima, a ima i većih objekata, nekropola iz rimskog doba, srednjovekovnih građevina - kaže Vasić Petrović, koja je inače jedini dobitnik prestižnog evropskog priznanja Evropa Nostra, za Studiju zaštite sela Gostuša.

(Telegraf.rs)