Lazar vidi samo 5 odsto, a jedan je od najboljih triatlonaca: Ima i neobičnu amajliju, kaže da je tajna u njoj
Ovaj Čačanin i dalje ima patike koje su mu donele uspeh i u kojima je istrčao prvi polumaraton i marataon
Lazar Filipović, paratriatlonac iz Čačka, najbolji je primer da kad nešto želite to možete i da postignete. Iako vidi samo pet odsto i spada u kategoriju slepih i slabovidih lica on je diplomirao, ali i postao uspešan sportista. Кoliko truda, snage i odricanja je bilo potrebno za sve, to samo on zna.
Ovaj Čačanin i dalje ima patike koje su mu donele uspeh i u kojima je istrčao prvi polumaraton i marataon, tri meseca je trenirao u njima, a donele su mu i evropsko zlato u triatlonu.
- One su mi danas na nogama, mada u ne baš nekom stanju, ali su i te kako vredne pomena po onome šta su donele. Nameravao sam da u njima uradim istrčavanje za put. Međutim, bile su mi talične i donele su evropsku medalju. Za njih se nikada nisam dvoumio da li da ih obujem , jer su mi u prvom trenutku bile jedine koje su trkačkog tipa i koje mogu da mi završe posao na samoj trci. Nakon toga su usledile druge koje sam više puta penzionisao vraćao, vezivao međusobnim pertlama, kačio na luster, ali sam ih vraćao za one trke koje su mi bile važne - rekao je za RINU Lazar.
On dodaje da su patike iako stare, mnogo bitne za jednog sportistu i mogu mnogo da doprinese rezultatu. One su kao guma na kolima, guma na biciklu, te da imaju veliku ulogu u samom triatlonu i trčanju.
- Ove patike za mene imaju posebnu vrednost, prvenstveno, jer su preživele čitavu moju triatlonsku epohu, i mogu slobodno reći da su pored zlatne medalje i moj zlatni trenutak samopouzdanja. Biće mi i na sledećim takmičenjima talija u srcu, čuvaću ih, jer znam šta sam u njima postigao - pojasnio je Lazar.
Ovaj mlad i uspešan paratriatlonac ima i svoju jasnu životnu poruku kojom se vodi i sebi krči put do uspeha. Za Lazara sport je najvažnija, ali ne i jedina oblast u kojoj postiže rezultate. I dok večiti studenti pronalaze razloge da ne uče i konstantno produžavaju rok studiranja, ovaj Čačanin iako vidi kao kroz lupu zagrejao je stolicu i diplomirao na Fakultetu medicinskih nauka u Кragujevcu i postao fizioterapeut.
- Učio sam iz knjiga koje su koristile i moje kolege, ali mi je za čitanje trebalo tri puta više vremena nego njima. Možda mi je to pomoglo da budem više fokusiran, da vidim nešto što možda oni nisu. Voleo bih da objedinim to što sam naučio kroz sport i na fakultetu. Da mlađim generacijama prenesem znanje i iskustvo, i da pomognem nekom da dođe do svetskog vrha - rekao je Lazar.
(Telegraf.rs)