U Srbiji, u svakom momentu, ima od 50 do 70 nelegalnih domova za stare: Šteta za državu i do 2,5 miliona evra

Vlasnici nelegalnih objekata često nastavljaju da rade i po izricanju zabrane samo na drugoj adresi ili promene ime i to tako prolazi godinama, tvrdi Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih socijalnih ustanova

Samo jedan nelegalni dom za stare sa 30 stanara, koliko ih je u proseku u ovakvim objektima, državu mesečno ošteti za oko četiri miliona dinara.

Ovaj iznos odnosi se samo na doprinose na plate radnika, a ako se na to dodaju obaveze po pitanju poreza na zakup, dobit, firmarine i slično, iznos utaje poreza postaje neverovatan, tvrdi Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih socijalnih ustanova.

Preporučujemo

Računica je izvedena na osnovu potrebe posla i pravilnika o licenciranju koji na toliki broj korisnika zahteva osam do 10 zaposlenih.

- Pretpostavka je da u svakom momentu u Srbiji ima od 50 do 70 nelegalnih domova, što oštećuje državu na godišnjem nivou za neverovatnih 250-300 miliona dinara, odnosno oko 2,5 miliona evra - tvrdi Milovanović. - Svake godine se na taj način uskrati mogućnost da se tim novcem otvori još jedan vrtić ili stacionar. Pored toga ima i legalnih domova koji rade u sivoj zoni poslovanja koji takođe izbegavaju plaćanje obaveza državi - kaže on za Novosti.

Za svaki objekat postoji pravilnik koji treba da se ispuni i propisani uslovi poput kvadrature, opremljenosti, stručnih radnika. Od svih stalno zaposlenih, 60 odsto moraju da budu stručni radnici, da objekat bude registrovan u privrednom sudu, da ima socijalnog i administrativnog radnika, medicinsku sestru, negovateljicu. Takođe je neophodno da vlasnici urade bezbednosne provere i zaštitu na radu. Pošto nelegalne ustanove imaju male budžete, ne mogu da ispune propisane uslove, niti imaju sredstava da plate stručne zaposlene.

Nastavljaju da rade i posle zabrane

Vlasnici nelegalnih objekata često nastavljaju da rade i po izricanju zabrane samo na drugoj adresi ili promene ime i to tako prolazi godinama. Od početka godine do danas inspektori socijalne zaštite Ministarstva za rad i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova izrekli su 19 zabrana rada ilegalnim domovima.

- Pored redovnog inspekcijskog nadzora, postupamo i po prijavama. Kada se utvrdi da je ona osnovana donosimo rešenje o zabrani rada - kažu u Ministarstvu.

Prema mišljenju predsednika udruženja, krivično je delo ako smestite osobu u ustanovu koja ne zadovoljava sve bezbednosne i druge uslove. Nažalost, niko nikada nije krivično gonjen zbog toga. Kada i plate neku kaznu, ona je u odnosu na prihod koji ostvare smešna, jer iznosi od 30.000 do 40.000 dinara, što je jedna mesečna domska stanarina.

Na spisku koji je dostavilo Udruženje privatnih socijalnih ustanova nalazi se 11 domova za stare koji rade bez dozvole, prijavljeni su nadležnima, ali, koliko oni znaju, nikada ništa nije preduzeto. Sve ove ustanove se oglašavaju na internetu i lako se mogu pronaći njihove adrese i brojevi telefona. Mnoge gazde su kako bi "legalizovali" svoj nezakoniti rad u Agenciji za privredne registre svoje firme ubeležili kao dečje igraonice ili poliklinike.

Milovanović tvrdi da su mnoge domove prijavljivali i po nekoliko puta, ali da sa terena imaju informaciju da oni i dalje rade. Gazde se pozivaju na veze u visokim političkim krugovima, na uspešne doktorske karijere, među njima ima i poslanika, ali i bliskih kriminalnim strukturama.

Obaveze izbegavaju i licencirani

Prema broju kreveta u privatnim licenciranim domovima i prosečnoj popunjenosti kapaciteta od 80 odsto na godišnjem nivou, ukupan prikazan promet u završnim računima bi trebalo da bude oko 50 miliona evra, tvrdi Milovanović.

- Prema zvaničnim informacijama APR-a, može se videti da je prikazani promet drastično manji, što takođe ukazuje na rad u sivoj zoni poslovanja, smanjenju i izbegavanju obaveza prema državi - kaže on.

- Aranđelovački dom PEPE PLUS radi na istoj adresi kao i nekadašnji dom "Petrović" koji smo već prijavljivali. "Bibin san" u mestu Brezovac, na starom putu za Aranđelovac, po njihovom iskazu, radi već 15 godina. Ima kapacitet od 22 mesta, ali ne i dozvolu za rad - kaže on.

U Aranđelovcu, navodi Milovanović, radi i Poliklinika "Sveti Stefan" koja se reklamira i kao dom za stare, iako im je izdata zabrana za rad pod imenom "Help", ali po nekim informacijama on i dalje pruža uslugu domskog smeštaja, što se može videti i na njihovom zvaničnom internet portalu. Kao jedan od vlasnika ove poliklinike navodi se dr Zoran Zečević, visoki funkcioner Srpske stranke Zavetnici i narodni poslanik.

- Tu je i privatna kuća Hajnalke Bodor u Subotici, zatim "Borika" sa dva objekta u istom gradu za koje nije dobio dozvolu, "Sveta Katarina" na Paliću, onda objekat koji radi na teritoriji Bačke Topole, čija je vlasnica Aranka Kiš Karolj, privatna kuća Sarapka Peter iz Martonosa u opštini Kanjiža,"Nina plus" i "Epikur" iz Beograda. "Plava laguna", nekada se zvao "Lipa", više puta je zatvaran, na kraju je vlasnik i krivično gonjen i dobio je nanogvicu. Sada ovaj dom u Sremskoj Mitrovici u Ulici Milana Tepića 6a vodi, prema našim saznanjima, njegov sestrić - otkriva Milovanović.

On naglašava da su sve ove domove prijavljivali nadležnima, ali da nikada nisu dobili povratnu informaciju šta su uradili po prijavama, iako su tražili da ih obaveste o merama koje su preduzeli.

(Telegraf.rs)