Nikola iz Vranja zbog Japanke je prešao pola sveta: Sad žive srećno u Tokiju, država im plaća deo rate za stan

U Tokiju su mu i košulju cepali kad mu se rodilo dete

Nikola Nešić (27) iz Vranja od malih nogu je bio očaran Japancima. Imao je veliku želju da upozna nekoga iz te zemlje, druga, drugaricu ili nađe devojku. Godinama kasnije, san je postao stvarnost - upoznao je ljubav svog života, a ona je iz Japana.

- Pre par godina trebalo je da počnem da radim na kruzeru. Međutim, tri dana pre ukrcavanja sam slomio ruku i imao operaciju, i zbog toga nisam otišao na brod. Odmah nakon izlaska iz bolnice prodao sam auto da bih vratio novac koji sam inače pozajmio da bih otišao na brod. Bio sam u teškoj finansijskoj situaciji. Nakon konačnog oporavka od operacije došao sam na Maltu, jer se tu najlakše dobija viza za naše državljane. Počeo sam da radim u jednom restoranu i dobro zarađivao. Upoznao sam nekoliko dobrih drugova i "žurka je počela" - počinje za Telegraf.rs Nikola Nešić.

Preporučujemo

U svakodnevnim izlascima je, kaže, upoznavao ljude iz raznih delova sveta. Ali u restoran u kom je radio, dolazilo je dosta Japanaca i oduševila ga je njihova kultura i ponašanje. Zbog toga je i priželjkivao da nađe devojku iz Japana.

- Na dan kada je trebalo da imam slobodan dan, koleginica me je pitala da radim umesto nje i pristao sam. Nakon što sam otvorio restoran, došla je ona za vreme ručka, delovala je veoma pristojno. Rešio sam da joj ponudim piće na račun kuće, i pokušam da je pozovem da izađemo. Tako je bilo - Kaže Nikola.

Došla je da promeni posao, ali je promenila i život

- Hiromi Nishimuru je došla sama na Maltu jer je trebala da promeni posao koji je radila i dobila nekoliko dana slobodno. Došla je sama na Maltu. Nakon pića na račun kuće, malo smo popričali, upoznali se i ja sam predložio da odemo sutradan na ručak zajedno. Ona je bila malo upašena ali je nekako pristala. Proveli smo romantično veče na plaži i tada je pao prvi poljubac -  priseća se Nešić.

Sedam dana boravka je Hiromi bilo dovoljno da shvati sve.

- Išli smo brodom na obližnja ostrva, proveli neverovatnih sedam dana zajedno, a ja sam bio siguran da tu postoji nešto više od dobrog provoda - naglašava mladi Vranjanac.

Došao je i taj dan kad je Hiromi trebalo da se vrati kući. Nikola nije mogao da uzme slobodan dan da je isprati na aerodrom, pa ju je pozvao da pre polaska dođe u restoran.

- Počela je da plače a i ja sam, skupila je snage i otišla. Dobio sam poruku da je na areodromu, da još uvek plače i da želi da budemo zajedno. Kada je stigla kući, ostali smo u kontaktu, i to stalno, vremenska razlika je osam sati, a mi smo se čuli dva puta dnevno - priča Nikola.

Na tri strane sveta zbog ljubavi

Tražili su način da budu zajedno. Ona je rekla da može da dođe na Maltu, ali je Nikoli Malta dosadila i razmišljao je da ode u Tokio.

- Međutim, bilo je skoro nemoguće, kontaktirao sam ambasadu Japana u Srbiji i rekli su da mogu da idem na tri meseca bez vize i da ako želim da ostanem tamo, da je za mene jedino rešenje da se venčamo. Ja sam joj to rekao i dogovorili smo se da ja dođem u Tokio, da budemo zajedno bez ikakvih obaveza, da vidimo da li mi stvarno možemo da funkcionišemo zajedno, pa ćemo videti šta dalje. Tako je i bilo. Dao sam otkaz, skupio novac i otišao u Srbiju posle skoro dve godine - priča nam on.

Nakon što je stigao u Srbiju, kupio je avio-kartu i nakon par dana krenuo za Tokio.

"Čudak" sa druge planete

- Nakon leta od 24 sata stigao sam u Tokio, a nisam bio svestan gde sam stigao. Bili smo presrećni ali nakon 10 dana je došlo vreme da upoznam njene roditelje. Gledali su me kao da sam čudak sa druge planete, mada Japan i jeste druga planeta. Ali su bili uplašeni za svoju ćerku. Kada neko pređe put od 10.000 kilometara zbog devojke, to je najveći gest ljubavi - kaže Nikola.

Delovali je, dodaje, kao da se neće složiti sa njihovom idejom, bili su uplašeni, ali ovaj par se nije predao.

- Raspitivao sam se za posao, počeo da učim njihov jezik. Dokazali smo da mi to možemo i njeni roditelji su pristali, a ja sam im postao draži kada smo se bolje upoznali. Rekao sam im da ćemo biti jedna divna porodica - priseća se Nikola najbitnijeg susreta.

Čestitke su dolazile sa svih strana

Nakon malo više od mesec dana odlučili su da se venčaju, u opštini.

- Otišli smo na ručak da proslavimo, nakon toga smo otišli u bar. Dečko iz bara koji je čuo odakle sam i da smo upravo venčani počeo je da viče i da priča nešto na japanskom, ugasio je muziku i svima u abru viknuo da smo venčani. Ceo bar je aplaudirao, svi su nam čestitali... Nakon toga sam aplicirao za vizu koja se čeka tri meseca, ali morao sam da napustim Japan jer su mi istekla tri meseca, a i morao sam da uzmem vizu u ambasadi u Srbiji.

Kupili su potom i stan na kredit.

- Država nam pomaže sa delom rate za kredit, jer je to ovde normalno - priča Nikola.

Stigla beba, a i pomoć sa svih strana

- Najlepše što nam se desilo jeste sin Rio. Hiromi je ostala trudna, porodila se 17. jula. Dobili smo pomoć sa svih strana i novčanu i svaku drugu. Ja radim, jer žene ovde e rade kada osnuju porodicu. Živimo od jedne plate koja je sasvim dovoljna za normalan život porodice - sav ushićen priča ovaj Vranjanac.

Najveći problem im je bio odabir imena za dete. Danima su pretraživali, čitali knjige...

- Da je devojčica bila u pitanju, bilo bi lakše, ali ovako za dečaka ima samo par imena. Želeli smo da se prilagodimo i Srbiji i Japanu, pa smo odabrali ime Rio.

Cepanje košulje u Tokiu

- Kada se Hiromi porodila, prijatelji su me zvali da idemo u bar, ja sam želeo da častim i tamo su mi cepali košulju. Osećao sam se kao da sam u Srbiji, ali za mesec dana idem u domovinu sa Hiromi i Riom Nešić. Radujemo se tom putovanju, svi nas željno isčekuju - kaže ponosni otac malenog Ria.

(Telegraf.rs)