"Toga u Beogradu nema": Čvorovići su beogradsku vrevu zamenili za čačanski mir i ovako im ide

- Bilo nam je bitno da budemo desetak kilometara daleko od nekog većeg grada, da je selo snabdeveno dobrom vodom, da ne budemo na glavnom putu, da poseduje vtrtić i školu, kao i da zemlja bude plodna - priča Branislav Čvorović

Dok omladina iz unutrašnjosti Srbije sve više teži preseljenju u Beograd i mahom se ne vraćaju u rodni grad nakon završenih studija, Čvorovići se se odlučili da prkose toj statistici. Aleksandra i Branislav sa svoje troje mališana pobegli su iz glavnog grada i svoj novi dom svili u selu Mršinci kod Čačka. Njihov cilj bio je da stres i tenziju metropole zamene mirom i tišinom i u tome su uspeli. Osmeh na njihovim i licima dece to nedvosmisleno i potvrđuje.

- Bilo nam je bitno da budemo desetak kilometara daleko od nekog većeg grada, da je selo snabdeveno dobrom vodom, da ne budemo na glavnom putu, da poseduje vtrtić i školu, kao i da zemlja bude plodna. To su nam bili prvobitni parametri i nije nam bilo teško, prirodno smo se vratili tome. Ovde smo osetili mir, ispunjenost, kao i to da više ništa ne moramo, a da sve možemo - kaže za RINU Branislav.

Preporučujemo

Digitalizacija njihovih profesija omogućila im je da rade iz svog doma i zato su odlučili da se presele. Na selu im, kako kažu, apsolutno ništa ne nedostaje, ovim potezom samo su dobili - više vremena za svoju decu i za sebe. Nisu želeli da svoje mališane Mašu, Nikšu i Višnju viđaju minimalno, da ih vaspitava i gaji neko drugi.

- Rad od kuće je nešto što je u ovoj postavci fantastično, ja sam ovde sebi napravila kancelariju, kada treba da odem da radim, zatvorim vrata, za to vreme suprug vodi računa o njima i nema više brige o putovanju na posao, problemima i gužvi u saobraćaju, samo završim to svoje na poslu, nakon čega sam slobodna, mnogo puta mi se desilo da završim sa poslom i odmah na bazen, toga u Beogradu nema - pojašnjava Aleksandra.

Oduševljeni plodnom moravskom zemljom, ljudima u srcu Srbije i fantastičnim pejzažima Čvorovići kažu da se u Mršincima osećaju kao da tu žive oduvek. Još uvek upoznaju novi kraj, a oduševljeni novim komšijama iz glavnog grada su i meštani koji tu žive decenijama.

Porodica Čvorović, primer je da se smelošću dobija sve ono što je vredno i ka čemu se teži, međutim, nekada život na selu, može biti luksuz koji samo hrabri prepoznaju.

(Telegraf.rs)