O generaciji '72. priča ceo Aranđelovac: Nekada zajedno u klupama, sada slave 50. rođendan

Prošle godine su obeležili 30 godina mature i kažu da se mnogo toga promenilo: od toga da su srednju školu završili u SFRJ do toga da sada žive u Republici Srbiji

Godine i različiti gubici naučili su ih da je vreme dragoceno, pa su njihove proslave počele da budu obavezne svake godine. Do 2006. dva puta su se sreli, a od 2016. se viđaju svake godine - prošle godine čak dva puta: na proslavi 30 godina mature 6. jula i pre Nove godine 24. decembra.

Školski drugovi iz Aranđelovca, generacija 1972. do sada su se zajedno družili 11 puta, a o proslavama koje organizuju nadaleko se priča.

Preporučujemo

- Kada su pedeseti rođendani bili u najavi, početkom godine smo uz kafu i šale o godinama došli na ideju da zajedno proslavimo pola decenije života.

- Proslavu smo organizovali 27. jula 2022. godine u jednom od vajata Vile Aleksandar u Orašcu. Bilo nas je četrdesetak, što je s obzirom na letnje odmore i raspust odličan broj. Organizacija je trajala nekoliko nedelja, uglavnom putem društvenih mreža i ličnih kontakata. Proslavu je učinila nezaboravnom grupa Lusteri koja je bez prestanka svirala muziku osamdesetih i devedesetih, pa je atmosfera bila kao u najboljem disko klubu tog vremena - priča za Priče sa dušom Danijela Milovanović, organizatorka ovog događaja i bibliotekar u Narodnoj biblioteci Sveti Sava u Aranđelovcu.

- Moja generacija, rođena 1972. godine, završila je školu 1990. kada je reč o trogodišnjim smerovima Ekonomske škole Slobodan Minić i Tehničke škole Mileta Nikolić. A mi, gimnazijalci, i drugovi iz četvorogodišnjih smerova pomenutih škola, završili smo školu 1991. i, kao i sve prethodne generacije Gimnazije Miloš Savković počeli da obeležavamo 10, a zatim i 15 godina mature - seća se Danijela.

Ekipa je spontano svake godine počela da se okuplja u sve većem broju, pa je na red došla i proslava 20 godina od završetka osnovne škole.

Tada su uvideli da je bolje da se skupi cela generacija, iz svih srednjih škola, jer je društvo raznovrsno, iskustva različita i, samim tim, bolja i zabava.

Tako je počelo nestandardno okupljanje u smislu "da je važno koje su godine upisali školu, a ne kada su je završili".

- Skupovi naše generacije su baš to - skupovi cele školske generacije. Važno je biti rođen 1972, mada, imamo nekolicinu školskih drugova rođenih 1973. koji su sastavni deo naše generacije. Ja sam išla u IV-3, matematičko odeljenje Gimnazije Miloš Savković, razredna nam je bila profesorka matematike Desanka Radovanović, a četvrti razred završilo je nas 31. Moram da se pohvalim da je moje odeljenje uvek najbrojnije na ovim proslavama - dodaje Danijela.

Susreti ovih Aranđelovčana su, kako kažu, kao berza rada – od zanatlija i majstora do lekara i doktora nauka.

Danas su rasuti po Srbiji i svetu: od Aranđelovca i Beograda do inostranstva.

- Baš u tome je čar, jer svako zna nešto što drugi ne znaju, svako ima neki doživljaj koji drugi nisu doživeli, što održava dinamiku zabave.

- Mi smo tek poslednjih desetak godina shvatili koliko su naši školski "nestašluci" u stvari bili naivni i benigni – bežanje sa časova, žurke i retke tuče. U odnosu na današnjicu, zaista naivno. Najčešće se setimo crtica koje su nas tada, a posebno sada dovodile do smeha i zabave: profesorskih gafova, naših smicalica, nadmudrivanja, spasavanja kada ne znamo gradivo, ekskurzija i detalja sa tih putovanja. Često se setimo i drugova koji, nažalost, nisu više među nama i svega onoga zbog čega ih čuvamo u sećanju - rekli su nekadašnji gimnazijalci za Priče sa dušom.

Prošle godine su obeležili 30 godina mature i kažu da se mnogo toga promenilo: od toga da su srednju školu završili u SFRJ do toga da sada žive u Republici Srbiji.

- Promenili su se i ljudi i njihov odnos prema životu, gradu i školi. Nekad imam utisak da smo mi među poslednjim generacijama koje su se odnosile prema školi i svemu što ona nosi sa usađenim poštovanjem, prema profesorima, posebno.

- Danas je škola talac roditelja i dečjih prava, bez uzimanja u obzir dečjih i roditeljskih obaveza.

- Aranđelovac se tokom tih trideset godina menjao, ali je uspeo da sačuva Bukovičku banju i Bukulju kao turističke bisere, ali i industrijsku proizvodnju, koje u mom viđenju sveta ne idu ruku pod ruku, ali tako je. Tokom vanrednog stanja zbog epidemije virusa COVID-19, Aranđelovac je postao i željena destinacija za život – blizu je Beograda a ima sve odlike malog grada - život je u njemu zdraviji, sigurniji i jeftiniji“, rekla je Danijela i dodala da život u malom gradu ima jednu veliku prednost - do centra grada stiže se za maksimalno 45 minuta, gde god da se zateknete.

- Tako je mnogo lakše organizovati druženja ili brzinske kafe, kako volimo da ih zovemo, ako slučajno naletimo jedni na druge. Sve ostalo, funkcioniše kao i u drugim gradovima - pozoveš, smisliš mesto i odeš na piće sa društvom - rekla je organizatorka kolektivne proslave 50. rođendana, koja duže od 20 godina radi u biblioteci u Aranđelovcu.

- Dobra strana mog posla je što društvo uvek zna gde može da me nađe ili kontaktira. Ponekad, kada su ovakve proslave i organizacije u pitanju, osećam se kao bibliotekar iz Kingovog romana "To"  - ostala sam tu u gradu, čuvam sve kontakte i reagujem kada treba.

(Telegraf.rs)