Stabla su nestajala u plamenu, ali retka vrsta se ne predaje: Zabeležen podmladak Pančićeve omorike na Tari

Iako je prošlog leta bilo strašno gledati kako u plamenu nestaju predivna staništa omorike, smatra se da će kataklizmični uslovi koji su nastali nakon požara stvoriti optimalne stanišne preduslove za prirodnu obnovu Pančićeve omorike

Endemska vrsta u nestajanju, Pančićeva omorika, prema dosadašnjim naučnnim saznanjima smatra se "vrstom katasrofe", što znači da uspeva da opstane samo na ekstremnim staništima gde drugim, konkurentskim vrstama drveća ponestaje snage za obnovu i razvoj.

Međutim, iako je prošlog leta bilo strašno gledati kako u plamenu nestaju predivna staništa omorike, smatra se da će kataklizmični uslovi koji su nastali nakon požara stvoriti optimalne stanišne preduslove za prirodnu obnovu Pančićeve omorike na ovim lokaltetima.

Preporučujemo

- Nakon prošlogodišnjih požara, ove godine je zabeležen znatno veći broj suvih i oborenih stabala, ali je na pojedinim lokalitetima takođe zabeležen i podmladak Pančićeve omorike. Na sve načine se trudimo da Pančićeva omorika opstane u svom prirodnom staništu, a upravo zbog toga Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske uz podršku devet partnerskih organizacija već punu godinu uspešno implementira projekat "Podrška u restauraciji i konzervaciji najstarije evropske vrste drveća - Pančićeve omorike", rekao je za RINU Ranko Milanović iz NP Tara.

Tačno pre godinu dana, kada je projekat i odobren od strane švajcarske fondacije "Franklinia", najvrednija staništa Pančićeve omorike su bila pogođena jakim požarima.

U dva navrata krajem 2021. godine projektni tim, na čelu sa ekspertima Milanom Matarugom i Đorđijem Milanovićem, je obišao odabrane sastojine Pančićeve omorike i postavio 7 oglednih ploha. Postavljeni instrumenti imaju cilj da mere temperaturu i vlažnost zemljišta i vazduha. Pored toga pri svakom terenskom obilasku prebrojano je i opisano stanje vegetacije, stabala i podmlatka na oglednim plohama, a sve sa ciljem dugoročnog praćenja.

- Krajem jula 2022. godine projektni tim je obišao postojeće ogledne plohe, preuzeo prikupljene podatke i postavio dodatne instrumente. Takođe, su postavljene i tri dodatne ogledne plohe u NP "Tara", jedna na lokalitetu Trenice i dve na lokalitetu Studenac. Time je ukupan broj oglednih ploha zaokružen na deset, od čega je šest u Bosni i Hercegovini i četiri u Republici Srbiji - dodaje Milanović.

Rad na terenu su organizovali voditelji projekta ZZKIPNRS (Ana Ćurić, Dragan Kovačević, Darko Jovanić), uz podršku eksperata (Milan Mataruga, Đorđije Milanović) i Centra za životnu sredinu (Aleksandra-Anja Dragomirović). Terenski rad je realizovan uz podršku partnerskih preduzeća i institucija na čijem terenu se nalaze objekti istraživanja: JPŠ "Šume Republike Srpske" i JP "Nacionalni park Tara".

U narednom periodu će se pristupiti obradi prikupljenih podataka te kroz naredne dve godine trajanja projekta nastaviti da prate i analiziraju stanje i rade na povezivanju upravljača staništa Pančićeve omorike, razmeni znanja i preporuka za dugoročno održivo upravljanje ovom vrednom drvenastom vrstom.

(Telegraf.rs)