Tata pitao da li u letovalištu ima vrtić i usledio je linč: Da li je užasan roditelj samo jer mu treba odmor?

Čovek je na jednoj Fejsbuk grupi upitao da li u grčkom letovalištu Polihrono ima vrtić, verovatno ni ne sluteći da će time pokrenuti lavinu

Ako su društvene mreže zaista odraz našeg razmišljanja - nagrabusili smo!

Primer jednog tate Predraga to vrlo slikovito prikazuje. Čovek je na jednoj Fejsbuk grupi upitao da li u grčkom letovalištu Polihrono ima vrtić, verovatno ni ne sluteći da će time pokrenuti lavinu.

Preporučujemo

Umesto odgovora na vrlo prosto pitanje, dobio je zgražavanje, kritiku, ismevanje, vređanje. I to, naravno, uglavnom od drugih mama i tata koji su njegovo pitanje iskoristili da veličaju sebe kao roditelje.

- Kome su deca teret i opterećenje, ne treba ni da ih ima. Meni je ovo strašno!!!! Zato su deca takva kakva jesu, napuštena i bezobrazna. Sutradan kad im deca odrastu i otkače ih, biće im krivo što nisu više vremena provodili sa njima. Od dece se ne umara ako ste ih lepo vaspitali, sa decom se uživa - pošteno mu je održala bukvicu jedna žena, a druga je, očigledno sva ponosna, dodala:

- Ne znam za Vas, ali ja se odmorim kad sam sa svojim detetom i nikako drugačije.

Iako Predrag nije pitao da li i kako drugi roditelji odmaraju sa svojom decom, niti je na osnovu njegovog kratkog pitanja uopšte moguće pretpostaviti zašto je pitao za vrtić, većina je brže bolje pisala da ga osudi.

Šta ako je, recimo, Predrag ili neki drugi član porodice, teško bolestan i ne može da brine non stop o deci, a želi da bude na moru sa njima?

Šta ako Predrag i njegova žena nemaju nikakvu pomoć sa strane, nemaju baka, deka, tetka i ujna servise, i žele da provedu nekoliko sati sami?

Šta ako se, možda, sele u Polihrono ili neko susedno mesto, pa ih zbog toga zanima ima li vrtić u blizini?

Mnogo je "šta ako" pitanja, ali ono što je još bitnije - to nije naša stvar.

"Šta ako" samo pokazuje zašto ne treba žuriti u osudama, a da postoji disciplina u brzini osuđivanja, Srbi bi, bar na ovom primeru, odmah dobili zlatnu medalju.

Ali, valjda, uvek ima mora da se oglasi neko ko zna bolje.

- E o ovakvim slučajevima prosvetni radnici pričaju, roditelji koji žele rasterećenje u svim oblicima, sve na dugme i da im drugi uče i vaspitavaju decu. Misle sve može novcem da se kupi, a ipak nije tako. Bavite se svojom decom bar dok ste na odmoru, toplo vam preporučujem. Deca više nemaju emocije, jer ne dobijaju ljubav i pažnju u porodici. A znamo da deca uče po modelu - glasi jedan od, može se reći, dobronamernijih komentara.

Iako u manjini, bilo je i onih koji su se oglasili da podrže nesnađenog tatu.

- Da li možete da zamislite da neko radi celu godinu, često prekovremeno, ne može da predahne ni jedan vikend i praznik... Onda ide na godišnji odmor, vozi hiljadu kilometara, brine o snabdevanju, da porodica bude zadovoljna, ulazi i izlazi iz mora sa decom, uveče se čoporativno prošeta... Da li ima pravo na nekoliko sati dnevnog odmora? Porodica i deca ne treba da budu robija. Moja deca idu porodično sa svojom decom, jedan deo odmora, drugi deo, ja čuvam unuke, a oni odlaze sami. Tako se čuva i porodica i neguju bračni odnosi - napisala je jedna žena.

Na kraju se, mada kratko, oglasio i sam Predrag: "Izvinjavam se što ne mogu da odgovorim na sve komentare, jurim decu po plaži, imam ih troje".

Šta vi mislite o ovome, napišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)