Mileva je jedina žena skeledžija u Srbiji: Prevozi putnike preko Ibra da obiđu tvrđavu Maglič

Mileva pokušava da osposobi staru skelu u koju će moći da stane oko 50 uputnika, a proteklih dana ju je renovirala o sospstvenom trošku

Misteriozna i tajenstvena tvrđava Maglič odoleva već vekovima, ali isto se ne može reći za most do nje na Ibru koji je odnet u poplavama pre dve godine i jedini prelaz do istorijskih utvrda sada je improvizovana skela kojom upravlja meštanka Mileva Luković.

Preporučujemo

Njena kuća nalazi se u selu Jovovo smeštenom u neposrednoj blizini tvrđave Maglič, ali kad reka nabuja, ni ona ne želi da razikuje život veslajući preko divljih virova i preko zime živi u Kraljevu.

- Od kako je most srušen, situacija je zaista preteška. Ibar je nepredvidiva reka, zato upravljam skelom samo tokom prolećnih i letnjih meseci. Muka vas natera na ono što nikad i ne biste pomislili da ćete raditi. U skelu može stati nekoliko ljudi u zavisnosti od kilaže da se ne prevrne - započinje priču ova hrabra žena za RINU.

Sa njom je uvek i partner Jovo koji je osoba sa invaliditetom. Njemu je put do kuće na Magliču još teži, jer, nakon što siđe sa skele, mora na štakama da ide do kuće.

- Život bez prilaza i mosta je nikakav. Zamislite kada namirnice morate da nosite na rukama u čamcu koji je nestabilan kako bi prešli preko reke, pa čak i građevinski materijal. Ne daj bože da nekom zatreba lekarska pomoć, morali bi da idu okolo pet kilometara kako bi nekome spasili život. Ono čega se mi najviše plašimo je što na ovom kamenjaru ima previše zmija i pitanje je trenutka kada će nekoga ujesti, a zamislite da tako nekoga koje je otrovan prevozite u čamcu - rekao je Jovo.

Most na Ibru je postojao u vidu sajli, metalnih stubova i železničkih šina i koristio se više od 15 godina. Pre dve godine kada je Ibar narastao, odneo ga je i odsekao trvđavu od magistrale.

Tvrđava Maglič jedan je od najznačajnih kulturno-istorijskih spomenika u Srbiji, izgrađena u 13. veku. Njegovu gradnju započeo je kralj Uroš kako bi od neprijatelja spasio manastire Žiču, Studenicu i Sopoćane. U narodu je poznata kao Dolina vekova i Jerinin grad i ima ogroman turistički potencijal, koji sada u nedostatku adekvatnog prelaza ne može ni da se razvija.

Mileva je ta koju posetioci zovu u nadi da će im izaći u susret i prevesti ih preko Ibra kako bi videli Mgalič. Do sada je prevezla na stotine entuzijasta koje ništa ne može sprečiti da obiđu ovu srednjovekovnu tvrđavu, ali turista bi bilo mnogo više da je sam prevoz do nje lakši.

- U zavisnosti od broja ljudi koji želi da pređe, moram i po nekoliko puta dnevno da ih vozim, a kasnije dogovorimo vreme povratka i ja ih čekam. Turistima nije važno koliki je vodostaj Ibra, mnogo puta ne može da se pređe zato što je plitak, a kada su kišni dani sva voda sa okolnih planina se sliva, pa ljudi slegnutih ramena okrenu se i odu jer neće da ugrožavaju sebi život - rekla je Mileva Luković.

Ova sposobna žena odlučila je da sebi bar malo olakša i da se ne vraća nekoliko puta po turiste kako bi ih prevezla na drugu stranu Ibra. Sada pokušava da osposobi staru skelu u koju će moći da stane oko 50 putnika, a proteklih dana ju je renovirala o sopstvenom trošku. Planira da je postavi na reku i poveže sa sajlom koju su donirali ljudi sa Kopaonika.

Ipak, jedino trajno rešenje za Milevu, nejnog muža invalida, ali i za stotine turista jeste ponovno stavljanje mosta u funkciju. Tada bi živnuli meštani, ali i ova fantastična lokacija koja je sada uskraćena za veliki broj posetilaca.

(Telegraf.rs)