Porodica s bolesnim detetom iz Bora, koju je izvršitelj iselio, vratila kuću: Presekli vrpcu i uzeli ključeve
Zbog priče porodice Sokočanin cela Srbija se digla na noge
Porodica Sokočanin u Boru ušla je u srpsku istoriju kao za sada jedina kojoj su izvršitelji oduzeli kuću, a da im je ista vraćena. Danas, tačno u 12 sati, oni su svečano presekli vrpcu i ponovo uzeli ključeve svog doma u ruke.
Podsetimo, Sokočanini su celu kuću prilagodili teško bolesnoj ćerki Zorani, a čovek koji je na licitaciji kupio njihovu kuću, rešio je da im istu preproda čim je čuo kakva priča stoji iza toga. Humani ljudi iz Srbije skupili su novac i Sokočanini su uspeli da povrate dom svojoj Zorani.
Najviše im je, poručuju, pomogao Dalibor Jović iz organizacije "Borci za Bor".
Zbog priče porodice Sokočanin ceo Bor se digao na noge. Meštani, gradska vlast i razne organizacije udružile su se da pokušaju da spreče njihovo prinudno iseljenje iz kuće.
Preslatka kućica, baš onakva kakvu biste i zamislili u nekoj bajkovitoj priči, cela je prilagođena Zorani (21). Svi stepenici su izravnani, a nigde, pa čak ni u dvorištu, nema uzvišenja većeg od dva centimetra.
Čim smo se pojavili tamo, bilo nam je jasno: trebalo bi zaista biti hladnog srca, pa nastaviti život u Zoraninom domu.
Na fasadi piše "Želja" i iscrtane su figurice sladoleda, jer u istoj toj kući Zoranin tata Željko pravi najlepše kolače i nastavlja 20 godina dugu porodičnu tradiciju.
Kuća je prodata za manje od mesec dana: 23. maja im je stiglo rešenje da se prodaje, a već 17. juna je na licitaciji otišla u ruke drugom čoveku. Mislili su da to ne može da se desi jer je njihov spor sa bankom još na sudu i još se dokazuje da li prema banci i dalje imaju dugovanja ili ipak nemaju.
Kuća ko kuća, kaže Željko, ali najteže im je bilo zbog Zorane, kojoj je njen dom najveće utočište.
- Zorana ima cerebralnu paralizu i smetnje u razvoju. Jedna strana tela joj je oduzeta i teško se kreće. Kad smo podigli kredit, deo smo odmah izdvojili da kuću prilagodimo njoj. Doneli smo cement i bilo je preko metar materijala duž cele kuće. Sve smo izravnali i sada ona može da ode do svog kreveta, a da se ne plašimo da će pasti i povrediti se - ispričao nam je njen divni tata.
Sada konačno mogu da odahnu. Njihova priča dobila je srećan kraj, a ljudi u Srbiji koji se bore svoj dom - novu nadu.
(Telegraf.rs)