Svetozar pronašao pečurku od skoro 3,5 kg: Deo stavio u zamrzivač, novinarima poslužio čvarke od nje

Kaže da se godinama bavi gljivarstvom i da ovakvi primerci za njega nisu novina, ipak priznaje da su retkost

Poznati loznički gljivar Svetozar Ruvidić šetajući obližnjim šumarkom naišao je na gljive puhare, ogromnih dimenzija, među kojima je najteža imala nešto manje od 3,5 kilograma. Kako kaže, na vreme je stigao jer bi već za dan ili dva bilo kasno da ih uzbere, prestarile bi i ne bi bile upotrebljive za jelo. Ovako je uspeo da od nje pripremi prženice, nešto je ostavio u zamrzivač za kasnije, a za posetu novinara i specijalitet - čvarke od puhare.

- Prekjuče sam obilazio teren koji redovno posećujem, to je na kilometar i nešto od grada, mesto gde sam i ranije nalazio puhare. Čak i veće od ovih. Ubrao sam četiri, ostalo ih je još osam komada, tri male, a ostale su prestarile. Sveža i mlada, kada je na preseku bela, tad je za jelo. Ako udarate zvrčke, kao kada proveravate zrelost lubenice, mlada zvoni kao nezrela lubenica, a stara šoboće kao zrela. Velika puhara ili „langermannia gigantea“ može da naraste i preko deset kilograma, ja sam nalazio od pet kilograma, a najveća među ovima je težila 3.298 grama - kaže Ruvidić za Lozničke novosti.

Preporučujemo

Ispričao nam je da je uobičajeno da početkom jula bude ovih gljiva, a na mestu gde je pronašao džinovske primerke već desetak godina ih ima od uobičajenih veličine oraha do teniske loptice, ali i ovih većih.

-Pretprošle godine sam našao jednu nešto lakšu od četiri kilograma i sačuvao sam je. Nju sam već izlagao na izložbama gljiva. Inače, to mesto nije neka bogata šuma, tek ponešto ostruge i koji bagrem. Ona ne voli mesta koja su košena, takvo stanište joj ne prija, voli senku trave, ali i vlagu koju zadržava.

Meni ovo nije nešto neobično, tri decenije se bavim gljivarstvom, ali je tačno da nije česta pojava ovako velikih primeraka. Standard je do kilogram, a sve preko toga je već retkost. Godina nije bila za gljive pogodna, slabo je bilo i vrganja, nešto baščarki i šljivovača, a posle aprila suša je učinila svoje. Zima ako je loša, bez padavina, gljiva neće biti koliko bi trebalo – objašnjava naš domaćin.

Za dobrodošlicu je pripremio čvarke od puhare. Iseckao je delove na kockice i ubacio u vrelo ulje. Pošto je sunđerastog tkiva, morao je malo da ih viljuškom iscedi. Posoljene najviše podsećaju na pohovane tikvice, ali, kako nam je Ruvidić objasnio, prženice su već kao i one od hleba, uz dodatak začina po sopstvenom ukusu.

Lekovitost

Puhara je neutralnog ukusa, malo gorači, ali nema ni jak miris. Zdrava je za jelo, mada u gljivašu deluje kao bela džigerica, što nekima ne odgovara. Veoma je lekovita i nauka istražuje i dalje njenu upotrebu. Prah od nje ima najbolje antibiotsko dejstvo. Ako se pospe po ogrebotini ili posekotini, rana zarasta bez problema za dan ili dva - kažeRuvidić.

(Telegraf.rs)