Klimatolog izneo baš loše prognoze: "Klima na celoj planeti je promenjena, očekujemo još ekstremnije uslove"

Kada je reč o Srbiji, Ðurđević navodi da se cela oblast Jugoistočne Evrope nalazi na delu planete gde se klimatske promene dešavaju malo brže i vidljivije su od proseka

U Evropi bukte požari i beleže se rekordno visoke temperature, a klimatolog Vladimir Ðurđević navodi da je klima na celoj planeti promenjena, kao i da su učestalije toplotne talase naučnici decenijama unazad predvideli, te da ne treba da budemo iznenađeni i možemo da očekujemo još ekstremnije uslove u budućnosti.

- Jednostavno - planeta je toplija nego što je bila u prošlosti, danas je toplija za otprilike 1,2 stepena i taj porast prosečne globalne temperature znači da imamo više toplotnih talasa, da su oni duži, intenzivniji i da često probijamo temperaturne rekorde - naveo je Ðurđević za Tanjug.

Preporučujemo

On ističe da su to činjenice koje su dobro osmotrene, analizirane i koje su naučnici znali decenijama unazad.

- Danas živimo potvrdu prognoza od pre 30, 40 godina i treba na to polako da se privikavamo, ali i da očekujemo još ekstremnije uslove u budućnosti, pošto ovaj proces neće uskoro stati - poručio je Ðurđević.

On je podsetio da su u prošlosti toplotni talasi bili retki i uporedio sa poslednjim godinama, kada se beleže i tri, četiri tokom godine.

- Zbog ovoga što nam se dešava ne treba da budemo iznenađeni, jer je to jednostavo situacija koja je očekivana u smislu nauke. Ono što treba da radimo jeste da se prilagođavamo polako takvom stanju, treba da živimo na toplijoj planeti i u gradu u kome se češće dešavaju toplotni talasi - dodao je Ðurđević.

On navodi da u slučaju da ne napustimo fosilna goriva, već nastavimo da ih koristimo do kraja ovog veka, u istoj količini, onda, kaže, potencijalno možemo da se zagrejemo za još tri, četiri stepena.

- Tada je jako teško pričati o prilagođavanju, naučnici stalno upozoravaju da treba da budemo svesni da je jedini scenario koji nam omogućava da ostanemo koliko toliko stabilni, scenario u kome se sva energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a ne iz fosilnih goriva, a to je vrlo težak zadatak i ne može da se desi preko noći, potrebno je 20, 30 godina, ali moramo tome težiti i ulagati napore da se to desi - upozorio je Ðurđević.

Na pitanje zašto je ove godine "kritična tačka" Velika Britanija, u kojoj je zbog temperature od 40 stepeni proglašena vanredna situacija, Ðurđević odgovara da svake godine "kao u nekoj lutriji", poneka zemlja bude izvučena u udaru najjačeg toplotnog talasa.

- Ne može ceo kontinent da bude u toplotnom talasu, prevelik je, kod nas su 2017. i 2012. bile izuzetno tople, te godine smo dobili i tu neslavnu lutriju toplotnih talasa, tako da svake godine neko bude u centru, ali ono što zabrinjava jeste da svake godine postoji kritična tačka i da se tačke šire - rekao je Ðurđević.

Kada je reč o Srbiji, Ðurđević navodi da se cela oblast Jugoistočne Evrope nalazi na delu planete gde se klimatske promene dešavaju malo brže i vidljivije su od proseka.

Kaže, u tom smislu treba da očekujemo intenzivnije ekstreme i veće promene nego što je globalni prosek.

- Kada se rade neke detaljnije analize, vidimo da je taj region ugroženiji u odnosu na prosek i zbog toga bismo trebali da više vodimo računa o tome i da razmislimo kako da preoblikujemo naše društvo da bismo trpeli manje posledice i toplotnih talasa i poplava i suša - zaključio je Ðurđević.

(Telegraf.rs)