Milomir na padinama Murtenice pronašao mravinjak kao plast sena: Star nekoliko decenija, njime čitaju vreme

Paunović pamti ovaj mravinjak još iz dečačkih i čobanskih dana

Stanište vrednih insekata ne može da prokisne, a gorštaci po njima čitaju vreme i pojave. Jeste li videli veći mravinjak od ovog koji je Milomir Paunović iz Negbine snimio u mestu zvanom Livadice u Lazovima, na padinama Murtenice?

Mravinjak je kao plast sena, a Paunović ga, kaže, pamti još iz dečačkih i čobanskih dana, samo je onda bio manji.

Preporučujemo

Vredna kolonija mrava decenijama gradi kuću od iglica čamovine, delova grančica i travki, tako da ne može da prokisne. I obnavljaju ovi neimari stanište ako im gde koja sila, poput divljači (mečke ili lisice), ošteti, navodi portal Zlatar info.

U narodnom pripovedanju mravi su nezaobilazni, kao onaj prekor domaćina ukućanima: "Ugledajte se, bar malo, na mrave...!".

Pominju ih i zagonetke: manje veće premeće (mrav i zrno žita), sam lončić u polju (šumi) vri, a ni vode, ni vatre (mravinjak)...

Puno je i priča i verovanja o mravima, počev od one da predskazuju vremište, te da njihova iznenadna seoba sluti nepogodu i propast do one da rojevi krilatih mrava, kao pet rojeva pčela, beže od neke nesreće i prekriju krovove kuća i zgrada.

-  Koliko mravi krajem jeseni idu u zemlju - toliko će te zime zemlja da smrzne - kazuje narodno iskustvo Neđo Grujičić iz Murtenice.

Nekada su planinke s proleća u mravinjak ostavljale flašu mleka začepljenu kočanjikom da se od mravlje kiseline dobije kvasac za kiselo mleko. A čobani su nekom neposlušnom ili što je odavao tajne družine, skidali haljine i nosili ga na mravinjak - "da pogodi koji ga je ujeo".

(Telegraf.rs)