Nasmejao je Srbiju, ali nosi tešku priču: Nakon operacije skočio je kroz prozor, sa 33 kg napustio bolnicu

Stribog svoju životnu priču započinje 2018. godinom kada je, kako objašnjava, imao zakazanu operaciju pred koju je primetio da su mu se proširile vene

Stribog svoju životnu priču započinje 2018. godinom kada je, kako objašnjava, imao zakazanu operaciju pred koju je primetio da su mu se proširile vene. Tada odlazi u Tiršovu gde doktori konstatuju da je u pitanju varikocela i da mora hitno da se operiše, ali kako u Tiršovoj nije bilo mesta, sa roditeljima je otišao u privatnu kliniku.

Preporučujemo

- U privatnoj klinici su mi rekli da, ako ne budem operisan odmah, postoji mogućnost da neću moći da imam dece. Iz te klinike smo se vratili u Tiršovu jer, iz nekog razloga, ta operacija nije mogla da se obavi u privatnoj klinici. U Tiršovoj sam dobio mesto i odlučili su da me operišu što pre, u roku od nedelju dana - započinje Stribog svoju ispovest.

On ističe da u toku operacije počinju košmari nakon kojih, kako kaže, nije mogao da dođe sebi, bio je preplašen i uznemiren. Opisao nam je uznemirujuće iskustvo kroz košmar koji ga je proganjao.

- U snu idem prema majci, ali počinjem da propadam i upadam u neke rupe. Samo prolazim kroz zemlju, sve dublje i dublje. Na kraju sna pojavljuju mi se beli krugovi, njih deset, koji mi govore "Dobrodošao nazad" i ja ih pitam u tom momentu "Gde sam ja, jel ovo kraj, jel ovo smrt?" na šta od njih dobijam potvrdan odgovor. Pitao sam ih onda "Kada ću videti mamu, tatu, porodicu?" na šta mi oni odgovaraju "Nikad više". Ja se zatim budim iz tog košmara, operacija je prošla u redu i oni me nakon nekoliko sati puštaju kući - objašnjava Stribog.

On nastavlja priču o njegovom stanju nakon operacije kada je stigao kući. Kako kaže, prvi dan je sve bilo u redu, dok je drugog dana uvideo da nešto ipak nije kako treba.

- Drugi dan počeo sam previše da otičem. Lekari su mi rekli da je to normalno, da telo mora da odreaguje nakon operacije i da će to proći, ali to veče počinju ponovo košmari sa operacionog stola - priča Stribog.

On trećeg dana odlučuje je da iznese problem na društvene mreže preko privatnog profila, požalio se na košmare i halucinacije ali, kako kaže, sa 15 godina to niko nije mogao da shvati ozbiljno.

- Treći dan počele su i halucinacije. Budan sam i dok gledam u vrata ona propadaju kroz zemlju 2,3 metra i vraćaju se nazad. Bio sam uplašen, vrištao sam , otišao sam odmah kod mame i odlučili smo da odmah ujutru odemo u bolnicu - opisuje.

Stribog se sa majkom požalio lekarima na halucinacije i košmare, nakon čega je pušten kući. On dodaje da su četvrti i peti dan od operacije prošli normalno, ali da problemi nastupaju šestog dana.

- Šesti dan došli su drugari da me obiđu. Bio sam veoma slab nakon operacije na stomaku, oni su mi pomogli da ustanem sa kreveta i da siđem sa sprata da bih seo sa njima. Zapričali smo se do četiri ujutru, kada su krenuli kući, ja sam doneo drugu novac da kupi za moju devojku poklon jer nam je tada bilo mesec dana veze, a ja nisam mogao da ustanem iz kreveta. To je poslednje čega se sećam - kaže Stribog.

On objašnjava način na koji je u Kliničkom centru saznao šta se desilo jer, kako kaže, nakon novca koji je dao drugu ima "presek filma". Sledeća scena koje se seća je trenutak kada se budi u Kliničkom.

- Mama mi je objasnila šta se tog jutra dogodilo. Kaže da sam iz sna naglo ustao, kao da mi nije ništa, počeo da dozivam svoje ime i iz čista mira iskočio kroz prozor trećeg sprata kuće - kaže Stribog.

Majka mu prepričava da je ostala šokirana i da je sjurila za njim. Kako kaže, zatekla ga je u stravičnom stanju. Glava mu je bila krvava, kuk je bio izbačen iz ležišta, ali ona je bila prisebna i skupila je hrabrosti da mu u tom stanju pruži prvu pomoć i uspe da vrati kuk u ležište. Ona je inače doktor alterantivne medicine i znala je u momentu šta treba da učini.

U jednom momentu, kako kaže, nije znao gde se nalazi, sumnjao je i da je kidnapovan.

Ističe da su mu roditelji bili velika podrška i da su hteli da sačuvaju njegovu psihu i da prećute u prvim momentima šta se dogodilo, kako ne bi mogao da pretpostavi ozbiljnost situacije.

- Rekli su mi da sam dobio temperaturu i kada je spuste da ćemo ići kući. Majka je htela da me ubedi da meni nije ništa i zbog toga sam ostao pribran - ističe.

Nakon dve nedelje, Striboga prebacuju u drugu bolnicu. Tamo pije jake lekove protiv bolova koji ga uspavljuju i tako provodi dane. Nije znao ni kada je zaspao ni kada se probudio.

- Majka je toliko bila jaka i mnogo sam joj zahvalan na tome. Dosetila se čak i da mi na flaše sa vodom napiše motivacione poruke koje su mi tada mnogo značile - naglašava on.

Nakon pada zadobio je upalu mozga, gubitak sluha na jedno uho, facijalis leve strane lica, a da situacija bude još gora, imao je i anoreksiju i iz bolnice izašao sa svega 33 kilograma.

- Kada sam došao kući majka me je terala da ustajem, da se krećem, bio sam i u Banji Koviljači gde sam svaki dan sa štapom šetao 3 km što je nemoguće. Iz ove perspektive to što sam ja radio je zaista nemoguće. Forsirala me je kao da sam vojnik, kao da mi se ništa nije desilo. Rekla mi je " Da sam te ostavila da ležiš, da smo ti mi donosili hranu u krevet i tako te negovali, ti ne bi više imao volju da ustaneš i da se pokreneš" - objašnjava Stribog koliko mu je majka značila u danima oporavka.

Potom je počeo da ide u teretanu i da trenira jer kao kaže, nervi nisu bili u funkciji duž cele leve polovine tela pa je uz trening i akupunkturom uspeo da povrati osećaj u levoj strani tela, ali ne i na licu.

- Počeo sam da treniram u februaru 2019. godine. Nakon svega što sam doživeo oni pravi drugari su ostali uz mene, dok su me mnogi napustili jer je kružila priča zbog skoka da sam suicidan i da sam želeo da se ubijem. Devojka me je takođe ostavila dok sam bio u bolnici. Izlaz iz psihičkog brodoloma nakon svega našao sam u treningu - objašnjava Stribog.

Treningom je, kako kaže, "sklanjao" ružne misli jer je cela sitacija koju je preživeo za njega psihički nemerljivo teže pala nego fizički, ali sumnja da bi bez majke mogao sam da se izdigne iz situcije u kojoj se nalazio.

- Počeo sam da treniram da bih vratio starog sebe, jer sam pre svega što mi se dogodilo bio uvek u formi i trenirao MMA. Kad sam se video sa 30 kilograma manje više nisam bio taj Stribog od pre i to sam želeo da povratim. Bio sam nesiguran i zbog facijalisa pa sam treningom hteo da nadoknadim i taj nedostatak, ali trening mi je najpre uticao najviše na psihičku stabilnost, izvukao me iz tih padova - ističe Stribog.

Stribog za kraj dodaje da mu se nakon odjeka u medijima zbog viralnog "tik- toka u haljini", javila medicinska sestra iz Tiršove, pitala ga da li je se seća.

- Videla je moj snimak i rekla "Svaka čast šta si postigao, niko nije verovao u tebe", baš sam se obradovao - zaključuje razgovor.

(Telegraf.rs)