Srpska influenserka plivala sa ajkulama, ljudi joj pričaju da je luda: Išla bih opet, vratila bih se u Hurgadu

Jovanin video postao je viralan na TikToku jer ga je objavila dan nakon napada ajkule u Hurgadi

Jovana Kvržić posetila je 80 zemalja i na sigurnom je putu da ostvari svoj san i poseti svaku državu na svetu, a na društvenim mrežama je, nakon vesti o napadu ajkule u Hurgadi, njen video u kom se vidi kako pliva sa ajkulama, postao viralan.

Preporučujemo

U vodu sa ajkulama ušla je prošle godine na Maldivima. Ipak, to nije bio prvi put, jer je isto uradila i pre pet-šest godina. Fotografije i videe je još tada objavila na Instagramu, ali ju je drugarica sada nagovorila da videe kači i na TikTok. Video na kom se vidi kako pliva sa ajkulama objavila je dan nakon što je u Hurgadi usled napada ajkule poginula žena. Te dve stvari su se, kaže, slučajno poklopile.

- Nisam aktivna na TikToku, fotografije i videe uglavnom postavljam na Instagram. Međutim, drugarica mi je rekla da su svi na Tik Toku i da moram da se aktiviram. Tako sam postavila par videa. Jedan od njih je sa prošlogodišnjeg putovanja u Egipat, a drugi video plivanja sa ajkulama na Maldivima. Jako retko pratim vesti, nemam ni TV, nisam ispratila šta se desilo u Hurgadi. Nisam čak sigurna da li je napad bio pre ili posle mog videa. Vest sam videla dva sata nakon što sam objavila video. Pritom mi je video pre tog iz Egipta. Ja sam sve to išla prošle godine - priča Jovana za Telegraf.rs.

Kako kaže, kada su počeli da joj stižu komentari, nije joj bilo jasno zašto korisnici TikToka ispod videa sa Maldiva pišu o Hurgadi. Ističe da, da je znala šta se desilo, "verovatno ne bi baš objavila video sa ajkulama".

- Te ajkule su stvarno bezopasne. To su organizovani izleti, ne ide se daleko od obale, pošto one žive blizu obale. Njih tu ljudi hrane. One izgledaju vrlo krvoločno kada se hrane. Kada im se baci meso, nikada ne bih uskočila tu. Zapravo, u pitanju je riba. One jedu druga morska stvorenja i ne reaguju na ljude. Taj momenat deluje strašno. Da bi došle da možemo da plivamo s njima, ljudi ih prvo namame mesom i one se skupe. Bude ih recimo od 20 do 50. Tu se stane sa brodićem i ko hoće uskoči u vodu. Prvi sekund kad uskočiš je strašno, posle se nekako navikneš, jer vidiš da one tebe stvarno ne konstatuju previše. Do povreda dolazi jako retko, nikada niko nije bio smrtno povređen od strane tih ajkula. Desi se da čovek u strahu napravi neki nagli pokret. One imaju zube, može da se desi da vas zakače ili da se nekako povredite na njihovo peraje - objašnjava.

Objašnjava da je, kada je prvi put skočila među ajkule, na trenutak zaboravila da pliva, a ruke i noge počele su da joj se koče.

- Vodič me je pričom opustio, a i one su delovale vrlo nezainteresovano za desetak komada svežeg mesa koje je plutalo među njih i uzbuđeno slikalo svojim gopro kamerama. Tek posle sam ih "izguglala" i uvidela da i nisu tako bezopasne. Slabovide su, čulo mirisa im je jako izraženo i glavni stimulans im je krv, kada je osete kreću u napad. Ne diraju ljude jer su dobro nahranjene, ali je u toku hranjenja strogo zabranjeno biti u vodi jer nas tada ne razlikuju od hrane - priča.

Neki veći strah, kaže, nije imala. Vode na Maldivima i u Egiptu su jako tople za tako opasne ajkule i jako retko dolazi do nesreće.

- Nekad se desi da zaluta i da se desi neka nesreća. Išla bih opet, bez obzira na to što se desilo, jer to nisu iste ajkule. One imaju oko dva metra, nisu mnogo veće od prosečnog čoveka, u pitanju je ajkula dadilja, kako je kod nas zovu. To je posebna vrsta ajkula koje nisu opasne za čoveka. Išla bih opet na Maldive da plivam s njima, išla bih opet i u Egipat jer mislim da je to što se desilo jako retko. Bila sam pršle godine tri nedelje u Hurgadi, išla sam i na tu plažu gde se sve desilo. U Egiptu je zabranjeno kupanje posle šest sati jer opadne temperatura mora i ajkule mogu da dođu u teoriji. Ja sam od ljudi čula da u toplim morima nema tih ajkula jer im je pretoplo. Može biti da ih nešto privuče noću kad je niža temperatura - dodaje Jovana.

Na Maldivima je, kako kaže, išla i da hrani raže.

- Raže su vrlo smrtonosne i tu se dešavaju problemi. Ipak, te raže su toliko naviknute na ljude da su stalno u plićaku. Onda sedneš u plićak i one dođu do tebe. One se bukvalno maze o tebe i vrlo je lep osećaj jer su onako pljosnate, ljigave i mekane. Dobijete jasne instrukcije kako da se ponašate i to je jako bitno. Uvek postoji određena doza rizika, ali šta god da radiš postoji neki rizik. Kod raža se desi jednom u 10 godina da čovek odreaguje burnije, ona ga ubode repom i onda je kraj. Ali i to je na Maldivima sasvim normalno. To je tamo najnormalnija ponuda izleta - objašnjava Jovana.

Kako kaže, ni ona nikada u slične avanture ne bi išla sama, niti bi skakala sa broda sama. Sve što radi, radi u dogovoru sa vodičima i roniocima koji poznaju područje. U svojim poduhvatima, kaže, ne rizikuje previše.

Mnogi se ne bi usudili da urade isto što i Jovana

Kada je na Instagramu objavila kako pliva među jatom ajkula, od kojih su mnoge veće od njenog tela, dobila je na stotine poruka u kojima su je ljudi pitali da li je poludela.

- Moji učenici, deca do sedam-osam godina su me, kada sam im pokazala fotografije i snimke, plačući molila da ne idem opet jer neće više imati učiteljicu. Ljudi su mi zbog mnogih stvari koje radim rekli da sam luda. Ja nisam plašljiva i vrlo sam optimistična, tako da mnoge stvari radim, a da ne razmišljam previše o njima. I prošle godine, kada nije bilo priče o napadima ajkula, to je izazvalo veliku pažnju i na internetu i među mojim bližnjima. Svi su govorili da nisam normalna, pitali kako sam smela, govorili da oni to ne bi uradili ni da im plate... Reakcije su bile slične kao sada, s tim što sad imaju neko pokriće, zbog toga što se desilo - priča Jovana.

"Zašto bi to neko radio", "Da nećeš do Hurgade?", "Ja se ne bih usudila", samo su neki od komentara koji su proteklih dana ostavljeni ispod Jovaninog videa.

- Za mene je to bilo novo iskustvo i ja putujem da bih doživela nova iskustva. Mislim da je to jedinstvena prilika. Nisam za to da se pliva sa životinjama u bazenu, da se drže zatvorene. Za mene je bilo neverovatno iskustvo da u njihovom prirodnom staništu mogu da imam blizak susret sa tako moćnim životinjama. Imala sam osećaj da sam se saživela sa njima. Razumam komentare jer ljudi možda nemaju priliku da putuju, pa nisu upućeni u to da postoje te vrste ajkula koje nisu opasne, kao što postoje opasne mačke i one koje su kućni ljubimci. Ja nikada ne bih rizikovala svoj život i nisam to radila da bi mi skočio adrenalin. To je tamo sasvim normalno, kao kada kod nas odete da vidite ovce ili pomazite magarca - dodaje.

Ljudi su, kako kaže, na različite stvari koje je radila imali reakcije.

- Ljudi ne shvataju neke stvari. Uvek ima komentara. Ja odem u Brazil i onda dobijem komentare da niko nije išao u Brazil, a da mu nije bar jednom bio uperen pištolj u glavu. Najveća problematika je što ljudi nisu informisani, žive u strahu. I propaganda je grozna stvar. Pokušavam ljudima da prenesem neke stvari. Recimo, moje najluđe putovanje je bilo u Pakistan. Otišla sam tamo sama na mesec dana i komentari su bili strašni, govorili su da sam prepisala sebi smrtnu kaznu. Pitam ljude da li su svesni da jedan prosečan Amerikanac misli da je u Srbiji rat, da smo mi teroristi. Kad kažem da sam iz Srbije, svaka druga osoba me pita kako sam živa i kako sam smela da izađem iz zemlje. Mene putovanja čine mnogo otvorenijom i manje se bojim mnogih stvari. Znam kako nas gledaju, pa onda znam da ni tamo gde idem možda nije toliko strašno - objašnjava Jovana.

Šta ako u vodi vidimo ajkulu?

Ukoliko plivate ili ronite u otvorenom moru generalno ili u nekim neproverenim delovima Maldiva treba da budete na oprezu jer, naravno, ima i onih opasnih ajkula koje vas jedva čekaju.

- Rekli su mi da je, u slučaju susreta sa ajkulom najbitnije ostati miran jer one osećaju naše pokrete i otkucaje srca. Realno, mislim da to i nije toliko moguće. Ko bi se umirio kada vidi ajkulu? Svako će instinktivno da pokuša da pliva, ali neće joj pobeći - kaže Jovana.

Kako dodaje, profesionalni ronioci, kada znaju da će da plivaju u nebezbednim vodama, sa sobom nose štapove sa nekom vrstom lopti na rkajevima, da im "ubace" u usta ako krenu ka njima.

(Telegraf.rs)