Leposava iz Perleza posle 52 godine zagrlila ćerku oduzetu po rođenju: "Jecala je i stezala svoju Zoricu"

Leposavi je ćerka Zorica oduzeta na rođenju. Danas se zove Lorijana, nije ni slutia da je usvojena, shvatila kad je našla stari pasoš

Leposava Dinkovski iz Perleza posle 52 godine zagrlila je ćerku, Italijanku Lorijanu Saso. Otkako su joj majka i očuh uzeli ćerkicu Zoricu 1970. godine, nije je videla, sve do sada.

Leposavini majka i očuh dali na usvajanje njenu ćerku Zoricu, o kojoj nije nikada prestala da misli, da je sanja i priželjkuje da je svije u zagrljaj.

Lorijana, s druge stane nije ni slutila da je usvojena. Živela je spokojno uz svoje italijanske roditelje, a onda je iz fioke izvukla SFRJ pasoš i saznala da je Srpkinja. Zahvaljujući porodičnom prijatelju Radoici Vukiću, uspela je da pronađe biološku majku i zagrli je.

Sudbina se skoro poigrala ponovo s Leposavom i Lorijanom. Lorijana je trebalo da, još pre četiri dana, doleti u Srbiju, ali se nevreme sručilo i nad Italijom i Srbijom i svi letovi iz Rima su bili otkazani. Opet Leposava nije zagrlila svoju Zoricu. Čekala je u Perlezu, ali nije došla. Sad je Leposava došla na aerodorm u Beograd, a neka ružna kob umalo nije opet uplela svoje prste i sprečila ćerku i majku da ponovo budu zajedno.

- Ona je poslednja izašla, hteli da su da vrate za Italiju, držali su je tamo zbog dokumenta koji je malo pocepan. Na sreću, došla je neka žena, glavna valjda, pa su je pustili - ispričao je Radoica, koji je i sam zaplakao kada su se majka i ćerka napokon zagrlile, prenosi "Serbialive Beograd".

Leposava je jecala, stezala Zoricu, dizala pogled da se uveri da li je to stvarno njena ćerka. Opet suze, jecaji, ali suze radosnice, suze koje popunjavaju prazninu koju je sudbina razdvojila. Ćutale su, plakale, ali su im oči govorile više od reči. Leposava ne zna italijanski, Lorijana ne zna srpski, ali majka više neće da pusti ćerku. Iako je plan bio da svi odu u Sremčicu kod Radoice, Leposava je htela svoju ćerku da odvede kući.

- Idemo moja Zoka ja kod mene u Perlez, moji sin i unuk znaju engleski - Leposavinoj sreći nije bilo kraja.

Radoica je rekao da je to bio dirljiv susret.

- Svi smo plakali na aerodromu. I meni su pošle suze. Godinama ću to pamtiti - rekao je.

(Telegraf.rs)