"Žene ležu na intervenciju i bude se plačući": Zabrana abortusa uzdrmala Ameriku, evo kakvo je stanje kod nas

Dr Mitrović kazala je da ne razume zašto bi se u 21. veku ženi ukidalo pravo da odlučuje kada će rađati, ali istakla je i da abortus nije banalna intervencija

Odluka američkog Vrhovnog suda o ukidanju ustavnog prava na abortus uzdrmala je ne samo Sjedinjene Američke Države, nego i ceo svet. Svaka američka savezna država ima pravo da samostalno zabranjuje pobačaj. Predsednik Bajden kritikuje tu odluku, dok je bivši Predsednik Tramp hvali.

O tome su u „Uranku“ na K1 televiziji govorili ginekolog i načelnica dnevne bolnice GAK „Narodni front“ dr Ana Mitrović, ginekolog dr Vanja Milošević i Tatjana Macura iz Udruženja „Mame su zakon“.

Preporučujemo

Dr Ana Mitrović istakla je da kada je čula ovu vestu prvo na šta je pomislila bila reč „politika“.

- Prvo sam pomislila da je odluka politička, a zatim i šta se krije iza te odluke. Već dugi niz godina sam načelnik odeljenja u kojem se nažalost uradi najveći broj prekida trudnoće u Srbiji, onih dozvoljenih i legalnih, do deset nedelja. Odmah sam pokušala da dobijem tačne informacije o tome šta je to tačno američki sud presudio. On nije zabranio prekid trudnoće u prvom trimestru već je ograničio prekid trudnoće za drugi i treći trimestar, i ostavio svakoj saveznoj državi da samostalno reguliše da li će to dozvoliti i pod kojim okolnostima. To je barem informacija do koje sam ja došla – kazala je načelnica dnevne bolnice GAK „Narodni front“.

- Naš zakon dozvoljava na lični zahtev svakoj ženskoj osobi koja je trudna, od 16 godina pa nadalje, da do desete nedelje trudnoće (dva i po meseca) na sopstveni zahtev prekine trudnoću. Posle tog perioda više nije moguće prekinuti trudnoću osim ukoliko postoji medicinska indikacija koja ugrožava zdravlje žene ako bi se trudnoća nastavila, ukoliko plod zbog anomalija ne može da nastavi normalan život po rođenju ili ukoliko prestane da kuca srce bebe tokom trudnoće.

Dr Mitrović kazala je da ne razume zašto bi se u 21. veku ženi ukidalo pravo da odlučuje kada će rađati.

- Pravo svake žene je da donese odluku kada će rađati i da li će trudnoću izneti do kraja ili ne. Zašto se sada to pravo nakon 50 godina ukida? Mi živimo u 21. veku i borimo se za slobode, ponekad i neke ekstremne, a ovo pravo ukidamo. Ja se zalažem za to da se svako dete rodi, ali istovremeno i za to da moramo da uradimo sve da se spreči nastanak neželjene trudnoće. Trebalo bi, naravno, i da svaku ženu koja se dvoumi probamo da prevedemo u stanje da želi trudnoću, a ne abortus. Međutim, ako je prekid trudnoće definitivna odluka žene, stojimo im na raspolaganju da im u okviru zakona pomognemo. Zakon nije pravljen da bi nekoga ograničio već da bi nekoga i zaštitio.

Dr Ana Mitrović objasnila je i da prekid trudnoće nije banalna intervencija.

- Komplikacije se javljaju kod svakog petog abortusa i može biti ugroženo ne samo reproduktivno već i opšte zdravlje. Abortusi se mogu završiti i fatalno. Baš zato prekid mora biti dozvoljen, a žena koja se za njega odluči mora dobiti tu uslugu na pravi način i na pravom mestu, da se ne pribegava kriminalnom abortusu. Zemlje koje su ranije zabranjivale abortus suočile su se sa porastom broja kriminalnih abortusa i sa mnogo većim komplikacijama prilikom ovih intervencija – kazala je dr Mitrović.

- Zabluda je da ako se u javnosti priča o kontracepciji i seksualnosti da se tako promoviše rano stupanje u seksualne odnose. Još 2013. godine napravljen je sistem edukacije za učenike u školama ali nije zaživeo, ne znam zašto. To su teme koje moraju da traju, jer neprekidno stasavaju nove generacije. Ova tema mora da traje zauvek, jer ćete uvek imati nove i nove generacije koje pristižu i koje treba da se edukuju na pravi način.

Načelnica dnevne bolnice GAK „Narodni front“ istakla je da ginekolozi, komisije i etički komitet brinu o svakoj ženi i da se svaki slučaj individualno procenjuje te da se nijednom prekidu trudnoće ne pristupa olako.

- O embrionu govorimo do desete nedelje trudnoće, a o plodu je reč tek nakon trećeg meseca trudnoće. Svakoj ženi objasnimo šta ta intervencija nosi sa sobom, ali moramo da uvažimo njihove razloge, čak i one o kojima neće da diskutuju. Naša dužnost je da im pružimo kvalitetnu medicinsku uslugu i da im pomognemo da se ne osećaju krivim. Žene ležu na intervenciju plačući i bude se iz anestezije plačući, gledamo to svakog dana. One su se lomile, ali naša dužnost je da poštujemo njihovu odluku. Mnoge žene bi rodile decu ali nemaju podršku partnera i to je jedan od čestih razloga zašto se odlučuju za prekid trudnoće. Imali smo slučaj kada smo se spremali da uradimo prekid trudnoće jednoj mladoj osobi ali onda je greškom umesto nje prozvana druga. U međuvremenu je došao njen momak i pitao da li je tu, i mi smo videli da ona još uvek čeka na intervenciju. Kada je čula da joj je došao momak izašla je iz sale, zagrlili su se i to dete se rodilo. Najčešće žene očekuju podršku u partneru, ali potrebne su i druge vrste podrške kao što su radno mesto, finansije... – kazala je dr Ana Mitrović.

- Naša profesija je pobeda života, ali prekid trudnoće treba da bude dozvoljen, s tim da svi mnogo radimo na tome da se to što ređe dešava.

Medikamentozni prekid trudnoće

Doktorka Mitrović objasnila je da bi primena savremene kontracepcije sigurno smanjila broj abortusa, sačuvala reproduktivno zdravlje i dozvolila mladim ženama da rode kada budu htele.

- Svako dete treba da bude željeno i rođeno. Nijedno dete nije krivo što je začeto i svi moramo da podnesemo deo odgovornosti. Hirurški prekid trudnoće nije jedini način da se uradi abortus. U Francuskoj već više od 30 godina kao način prekida trudnoće postoje lekovi. To u Srbiji do unazad četiri do pet godina nije postojalo i radili smo samo ozbiljne intervencije. Mnogi i dalje te tablete mešaju sa onima za dan posle, a to nije isto. Tablete za dan posle su hitna kotracepcija koja je veoma važna posle nezaštićenog seksualnog odnosa kada nije korišćena kontracepcija ili je ona „zakazala“. Zbog toga je izuzetno važno uzeti ih u najkraćem roku nakon rizičnog seksualnog odnosa, jer ako je trudnoća već nastala, te tablete ne mogu da prekinu trudnoću. Moramo informisati žene da postoji medikamentozni prekid trudnoće.

Trebalo bi govoriti o uzrocima

Dr Vanja Milošević u „Uranku“ je kazao da je za njega, a u vezi sa ovom temom, najbolja rečenica Duška Radovića.

- On je lepo rekao: „Ne dozvolite da vam zakon uređuje međuljudske odnose“. Ja bih dodao i da zakon ne bi trebalo da uređuje zdravlje ili bilo koji drugi aspekt života. Nisam fasciniran bilo čim što dođe iz Amerike i saglasan sam sa doktorkom Mitrović da je pitanje abortusa sada čisto političko pitanje. Mi kao struka, kao ljudi koji su izvršioci tih intervencija, trebalo bi da se bavimo uzrocima a ne posledicama. Kad god govorimo o namernom prekidu trudnoće, a za mene je jedini pravi prekid trudnoće porođaj, time dajemo razlog da se od jedne složene i komplikovane hirurške intervencije pravi priča koja je interesantna medijima. Mi kao struka, kao odgovorni ljudi, činimo sve da ženama pomognemo u održavanju trudnoće. Ovako dolazimo u paradoks da govorimo o posledicama. Prekid trudnoće žene doživljavaju kao veliki problem i tu im ne pomažu ni dva ginekologa, ni socijalni randik, ni mediji. Žena će to uraditi bez obzira na sve priče o komplikacijama. Ključni su uzroci i preventiva da do toga uopšte i ne dođe – kazao je dr Milošević.

Istakao je da ima teoriju da je pitanje abortusa i muško pitanje.

- Da žene imaju prave i stabilne muškarce u svom životu, mi ne bi ni pričali o ovoj temi. Za mene je abortus prekid života. Mi zaboravljamo da je prekid trudnoće jedina hirurška intervencija u medicini i hirurgiji koja se izvodi na zahtev žene, izuzimajući estetske i korektivne intervencije. Medicina i hirurgija postoje da bi se ljudima pomoglo, mi se trudimo da održimo život i trudnoću, i zato se svuda u svetu ova intervencija plaća. Muškarac treba da bude taj koji ženu neće dovesti u ovu situaciju. Radeći ovaj posao duže od 30 godina gotovo da nikada nisam sreo ženu koja se pokajala što je rodila, ali su sve pokajale zbog abortusa. Čini im se da je to rešenje njihovog problema. Mislim da bi žena uvek rodila ako ima pored sebe pravog muškarca – kazao je poznati ginekolog.

Naglasio je i to da on nikada ne bi radio prekid trudnoće na zahtev.

- Moj zadatak je da ženi pomognem da rodi dete. To je moj priziv savesti. Ali naravno, uvek ima drugih lekara koji će to da urade. U situacijama u kojima prekidom

trudnoće spašavamo ženi život, to je nešto drugo. Takvim načinom rešavanja problema kao što je abortus, žena možda ulazi u još veći problem.

Verske zajednice da se ne mešaju

Tatjana Macura iz Udruženja „Mame su zakon“ kazala je da pitanje abortusa nije versko pitanje.

- Bilo bi dobro da se predstavnici verskih zajednica ne mešaju u odluku žene. To ne znači da ni muškarci ne trebalo da se pitaju, ali to je autonomna odluka žene jer se radi u njenom telu. Nije Amerika jedinstven slučaj nego je najveća i najuticajnija zemlja pa svaka odluka odjekne svuda u svetu. Ove teme su na delu i u Poljskoj, Hrvatskoj... Ne znači da se to neće u nekom trenutku „preliti“ i kod nas – Macura je izrazila zabrinutost u „Uranku“.

- Ovo je intervencija o kojoj samo žena treba da odlučuje. Za druge intervencije ne pita nikoga pa zašto bi za ovu? Žene trudnoću ne prekidaju iz obesti. Zablude su to da to čine jer žele da grade karijeru, već su uzroci: manjak podrške, finansija, razni su razlozi. I održavanje trudnoće je skupo, a trebalo bi da bude besplatno. Zbog čekanja na pojedine intervencije i preglede u državnim, žene neretko odlaze u privatne klinike. Prenatalni testovi su skupi. I nakon rođenja bebe sve što je potrebno za odgoj i brigu o detetu je skupo. Zadatak lekara jeste da podstiču rađanje, ali na njima nije da nameću osećaj krivice kada žene dolaze lekaru da im pomogne. Teško se na abortus odlučuju i osećaju grižu savesti. Podaci iz 2020. pokazuju da je u Srbiji urađeno 11.500 abortusa i to je ključno pitanje: Kako da se spreči toliki broj abortusa u Srbiji?

Mladi željni informacija

Macura je kazala da mladi o seksu ne uče kod kuće.

- Naše udruženje sa udruženjem „Putevi edukacije“ spovelo je istraživanje u kojem su učestvovale devojčice i devojke uzrasta od 13 do 19 godina. U procentu od 90 odsto iskazale su zainteresovanost da se u škole uvede seksualno vaspitanje. One žele da znaju. Mi smo još uvek vrlo konzervativno društvo i u okviru porodice se o seksu i

dalje ne govori. Mora da se tome govori i u primarnoj porodici, i u osnovnoj i srednjoj školi.

(Telegraf.rs)