Danas slavimo Vidovdan: Ovo su verovanja i običaji na ovaj veliki praznik

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, u spomen  na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine

Danas se prema pravoslavnom kalendaru obeležava sećanje na svetog mučenika kneza Lazara i svete srpske mučenike, kao i sećanje na svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija i proroka Amosa. Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru, na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Preporučujemo

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.

Sutra kada ustanete prilikom umivanja izgovorite reči "Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio", kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.

"Sveti Vide i vidova travo..."

Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.

Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:

"Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe."

Narod takođe veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.

Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak" i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.

Ne radi se, a ne valja ni da se peva i igra

Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku.

Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.

Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.

(Telegraf.rs)