Ovako su Srbi i Srpkinje reagovali na zabranu abortusa u SAD: "Licemeri. Potpisali su smrtnu presudu ženama"

Očekuje se da će pristup abortusu biti prekinut za oko 36 miliona žena u reproduktivnom dobu

Šta povezuje SAD, Poljsku, Nikaragvu i El Salvador? Odluka Vrhovnog suda jedne od najrazvijenijih država sveta da omogući zabranu abortusa. SAD će zbog ove odluke biti tek četvrta zemlja koja je od 1994. zabranila abortus. Ostale tri su već pomenute Poljska, Nikaragva i El Salvador.

Pojedine države sada mogu da zabrane postupak, pa se očekuje da će polovina američkih država uvesti nova ograničenja ili zabrane.

Preporučujemo

Milioni žena u SAD ostaće bez zakonskog prava na abortus, nakon što je Vrhovni sud poništio presudu od pre 49 godina kojom je u čitavoj državi legalizovan prekid trudnoće.

Očekuje se da će pristup abortusu biti prekinut za oko 36 miliona žena u reproduktivnom dobu.

Smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene - za koje je veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće. Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus - 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi. Crni Amerikanci imaju najveću stopu abortusa - 27 od 1.000 žena uzrasta od 15 do 44 godine.

Zabrana i u slučajevima silovanja i incesta

Misuri je postao prva američka država koja je zabranila abortus posle presude Vrhovnog suda.

Američka savezna država Arkanzas proglasila je abortus nelegalnim u gotovo svim situacijama, uključujući i silovanje i incest.

Abortus u Arkanzasu je dozvoljen jedino ako je majka u životnoj opasnosti.

Guverner Floride Ron Desantis potpisao je zakon o zabrani abortusa posle 15. nedelje trudnoće, čak i u slučaju silovanja i incesta. Florida je do sada bila država u koju su žene sa juga SAD, iz država gde su bili zabranjeni abortusi, mogle da dolaze, a sa ovim zakonom to neće biti moguće.

Od 1. jula, abortus će biti moguć samo u slučaju da je život majke ugrožen ili da fetus ima ozbiljne anomalije. Prekid trudnoće nije moguć ni u slučaju silovanja, incesta, trgovine ljudima. Florida je do sada dozvoljavala abortus do 24. nedelje trudnoće.

Da li se nas to ne tiče, daleko je i ne muče nas iste boljke?

Na našem sajtu Telegraf.rs, na pitanje, "Da li ste za abortus ili ne", 68,47 odsto čitalaca odgovorilo je sa "Da, svako ima pravo na izbor".

20,09 odsto čitalaca odgovorilo je sa "Da, ali samo u slučajevima silovanja i incesta", dok je 11,44 odsto reklo da nije za abortus, da je to ubistvo.

Jedna Marija je napisala: "Da li iko normalan može da podrži i da odlučuje o vašem životu i telu osim vas samih?". Dok Aleksandra smatra da odgovor može da bude "vazektomija muškarca". Zorica smatra:"Automatski su potpisali smrtnu presudu svakoj ženi koja iz bilo kog razloga ne želi da rodi dete. Oni su možda zabranili legalni abortus ali ilegalni teško da će moći, tako da će žene masovno umirati od komplikacija nakon abortusa kao što je to bilo u prošlosti. Žalosno. Svako treba da ima pravo da odlučuje o svom životu, pa i o trudnoći, niko ne treba da ima pravo da se u to meša jer se ne meša ni u odgoj, negu, lečenje i školovanje istog tog deteta što su osetili na svojoj koži mnogi roditelji. Koliko je samo dece po domovima koju niko ne želi i koju iz istih šutnu na ulicu odmah nakon punoletstva bez mnogo razmišljanja i brige šta će sa njima biti, gde će da spavaju i od čega će da prežive. Licemeri".

Druga Zorica smatra da to "pravilo treba uvesti u celom svetu".

Nebojša piše: "Krupnim koracima, nazad u inkviziciju, ka srednjem veku. Put ka paklu ilegalnog pobačaja, sa katastrofalnim posledicama. Demokratija na delu".

Tibor navodi: "Demokratija na delu! Toliko o njima koliko su oni demokratska država, a o demokratiji nemaju pojma, ali uče druge!!! To je terorizam...".

Aleksandra, čitateljka Telegrafa: Na strani žena koje će izaći na ulice

- Mislim da je odluka Vrhovnog suda SAD o ukidanju prava na abortus najpre licemerna. Čitava prozapadna retorika o ljudskim pravima, slobodama, toleranciji se pokazala, po ko zna koji put, na delu kao jedna prazna priča. Pravo žena na abortus i , uopšte, pravo žene da sa svojim telom i na svom telu radi šta god hoće je njeno osnovno ljusko pravo. Naravno, do zloupotreba uvek može da dođe i tu treba biti oprezan, ali činjenica da će neko potpuno nerelevantan da odlučuje šta će žena da radi sa svojom matericom mi je degutantna. Posebno mi je simptomatično to što takve odluke donose mahom muškarci, a kad vidim i komentatore na "domaćem terenu", to jesu mahom muškarci - kaže čitateljka Telegrafa.

- Pretpostavljam da se iza ove odluke kriju svakako neki prljavi i nehumani planovi, te svakako stojim na strani žena koje će izaći na ulice i tražiti da im se opet vrati njihovo pravo. Verujem da će se izboriti, jer u suprotnom bi posledice odluke bile pogubne - velika smrtnost žena koje će da idu kod nestručnih ljudi na ilegalne abortuse, ali i rast društvenih devijantnosti u ionako devijantnom društvu kakvo je SAD.

Tablete za indukovanje abortusa na kućnu adresu

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je krajem prošle godine da se tablete za indukovanje abortusa mogu slati poštom, odnosno da žene koje žele da prekinu ranu trudnoću medikamentima, ne moraju da odlaze kod lekara u ordinaciju.

Zbog pandemije je privremeno obustavljeno je pravilo da mora da se ide u ordinaciju, a sada je FDA potvrdila da to nije potrebno.

Podaci FDA pokazuju da je od 3,7 miliona žena, koje su prekinule trudnoću tabletom, umrlo 24. Tableta za indukovanje abortusa i dalje ne može da se dobije tek tako, potrebno je stupiti u kontakt sa sertifikovanom klinikom ili apotekom koja izdaje lek.

Bajden: Tužan dan za državu

Džozef Bajden, američki predsednik, osudio je presudu i pokušao da umanji štetu. Poručio je ženama iz država u kojima su sada na snazi ograničenja za abortus da će moći slobodno da putuju u druge delove zemlje da bi im bila prekinuta trudnoća.

- Tužan je ovo dan za sud i za državu. Sud je uradio ono što nije nikada ranije. Oduzeo je izričito ustavno pravo koje je fundamentalno za toliko Amerikanaca. Biće stvarnih i neposrednih posledica. Ova odluka je toliko ekstremna da su žene i devojke prinuđene da rađaju dete svog silovatelja. To je jednostavno zapanjujuće. Zamislite da žena mora da nosi dete koje je bilo posledica incesta. To je okrutno. Ovo nije završena priča - smatra Bajden.

Trampovi prsti u Vrhovnom sudu

Vrhovni sud je preoblikovan za vreme mandata predsednika Donalda Trampa imenovanjem trojice sudija i nazvan je najkonzervativnijim u modernoj istoriji SAD.

Šest od devet aktuelnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a ostalu trojicu demokratski.

Guverneri nekoliko država koji pripadaju Demokratskoj stranci, među kojima su Kalifornija, Novi Meksiko i Mičigen, već su ranije najavili predlog da se u njihove ustave uvrste odredbe o pravu na abortus ako presuda u slučaju Ro protiv Vejda bude poništena.

U velikom i značajnom slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, Vrhovni sud je sa sedam glasova prema dva presudio da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno američkim ustavom. Presuda je dala Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, ali je dozvolila ograničenja u drugom tromesečju i zabrane u trećem. Ali decenijama posle ovog slučaja, u više od 10 američkih država donošene su presude koje su značajno ograničavale pravo na abortus.

Samo 2021. godine uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 preraslo u zakone.

Advokat Sara Vedington (77), koja se pred sudom izborila na pravo na abortus u slučaju Rou protiv Vejda, preminula je krajem prošle godine, ne dočekavši da vidi "obaranje" svoje odluke.

(Telegraf.rs)