Pretnje, bušilica, pa glasna metal muzika: Urnebesne metode kojima su stanari uzvraćali "komšijama iz pakla"

Kad ne upale ni prijave komunalnoj policiji, ni lep razgovor sa problematičnim komšijom, većina stanara uzvraća, u najmanju ruku, istom merom

Tanki zidovi, slaba izolacija i loše vaspitanje - trojac su zbog koga mnogi stanari višespratnica nemaju mir ni u sopstvenom stanu.

Nakon teksta Telegrafa o "komšijama iz pakla", javili su se čitaoci s urnebesnim pričama kako su sa istima izlazili na kraj.

Preporučujemo

Neke priče su nas prvo nasmejale, a onda i uplašile, ali tako to valjda ide kada ljudima zbog tuđeg bezobrazluka "padne klapna". Takva je i ispovest čitateljke koja je, kaže, 15 godina trpela buku iz stana iznad.

- To je bilo za horor film. Roditelji su s posla odlazili na selo i često tamo noćili. Vikendom obavezno. Prvo je stariji sin pravio žurke. Godinama. Kad se on oženio i odselio mlađi sin je nastavio još žešće i neobuzdanije. Lumpovalo se bez prestanka od recimo četvrtka do utorka. Lom, vriska, lupanje vratima, cika, urlikanje, lomljava, lupanje flaša i čaša o zid i uriniranje kroz prozor, ko će dalje. Sve to propraćeno toliko glasnom muzikom da su se stakla tresla od bubnjeva, njihovog lupanja nogom u pod i urlikanja. Žalila sam se roditeljima. Ništa. Zvala komunalnu i običnu policiju. Ništa - priseća se svog pakla ova stanarka.

Na kraju je, pogađajte, upalilo samo jedno - pretnja. Ali, izrečena u očaju i tako ozbiljno da su je bezobzirne komšije prvi put istinski čule.

- Onda sam njegovoj majci rekla da ću prvo ubiti njenog sina, a onda sebe, pa da ostatak moje porodice i cela zgrada može na miru da živi. Bila sam dovedena u takvo psihičko stanje da sam to i mislila. Da nije prestao verovatno bi tako i bilo - zaključuje na kraju.

Jedan stanar nasmejao nas je do suza svojom "angedotom". Da bi rešio problem sa bučnim komšijama, koristio je istovremeno bušilicu i glasnu metal muziku.

- Svako drugo veče žurka do ranih jutarnjih sati. Cela porodica je trpela otprilike tri meseca. Nakon toga, kad se oni umire, ja uzmem hilti bušilicu i posle svake njihove žurke sam stemao zid do njih. On došao jednom da se žali i dobio odgovor: posle svake žurke koju ti praviš, ja stemam zidove uz veoma veoma glasnu metal muziku - priča ovaj stanar.

Kako kaže, komšija je onda ubrzo prestao, ostavilo ga je i društvo iz kafane, a sad više ni on sam ne pije. "Zahvaljuje se da sam ja glavni jer je prestao da pije akohol i sada smo u prilično dobrim odnosima", kaže na kraju ovaj čovek.

Jedan je prepričao, a mi nismo bili sigurni da li se šali, kako je komšinici odsekao čak 37 potpetica na cipelama, jer bi od 22 sata do šest ujutru hodala na štiklama, ne dajući im da spavaju.

A jedna stanarka našla se u "paklu" između brižnog oca koji preglasno peva dečje pesme i majke sa sinom koji "ne zaklapaju".

- Zid do mene, stan sa ocem i malim detetom, otac mu peva glasno dečje pesmice ceo dan. Ispod mene, žena sa odraslim sinom ne zaklapaju usta ceo dan, a onda uveče pozovu i neko društvo na sedeljku da im se pridruži pa do jedan ujutru verglanje i smejanje. Iznad mene, baba u klompama hoda po stanu levo desno do dva ujutru. Išla im na vrata da molim, zvala policiju više puta - bezuspešno. Rešila sam delimično problem kad sam kupila blutut zvučnike, jačina 130 db, pa pustim muziku ili film kroz njih. Malo su se primirili sva tri stana i ređe se čuju. Pa molim lepo - poručuje na kraju.

(Telegraf.rs)