Najezda smrdibuba u Mačvi, pojavile se ranije: Napale sve što je rodilo, nema gde se nisu izlegle, uništavaju

U borbi protiv ove napasti ne postoji efikasno hemijsko sredstvo, pa u poljoprivrednim apotekama preporučuju primenu insekticida

Ranije nego prošle godine na njivama, u voćnjacima i povrtnjacima ovih dana je prava najezda braon mramoraste i zelene povrtne stenice.

U narodu poznate kao smrdibube zbog tečnosti neprijatnog mirisa koju ispuštaju, ovi insekti koji su u naše krajeve doleteli iz Azije i na prvi pogled u jednom stadijumu izgledaju i bezopasno jer podsećaju na bubamaru, u stvari su velike štetočine koje ugrožavaju proizvodnju brojnih ratarskih, voćarskih i povrtarskih kultura.

- Napale su sve što je rodilo. U bašti su njima okićeni paradajz, krastavci, paprika, mlade tikvice, krompir, zavukle su se u krošnje boranije. Primetio sam ih i na trešnjama, višnjama, breskvama... Ma nema gde se sve nisu izlegle, sve će da unište - žale se ljudi u Mačvi.

Diplomirana inženjerka zaštite bilja, Slavica Maksimović iz PSS u Šapcu, objašnjava da su se stenice ove godine ranije pojavile zbog toplije zime. Pošto preživljavaju kao odrasli insekti, zbog toplijeg vremena su ranije, još u maju, položile svoja jaja i već od polovine juna su počele da prave probleme ratarima, voćarima i povrtarima.

- Globalno su velike štetočine jer napadaju zrele plodove. Kada probode pokožicu ploda u njega ubrizga enzime i tako razloženo meso ploda isisava. Na plodu ostaju pege, deformiše se, nije više za jelo i gubi svoju tržišnu vrednost - objašnjava inženjerka Maksimović.

U borbi protiv ove napasti ne postoji efikasno hemijsko sredstvo, pa u poljoprivrednim apotekama preporučuju primenu insekticida, jer navodno svaki insekticid koji se primeni pre zrenja plodova može da pomogne.

- Zaštita je otežana jer stenice napadaju plodove kada su već zreli, a ne postoje preparati sa karencom da bi danas mogli da tretiramo biljke, a sutradan da ih koristimo za jelo. Nauka radi na tome da iznađe predatorske organizme koji će uticati da se smanji broj jajnih legla. Za povrtnu stenicu je pronađen predator, dok za braon mramorastu stenicu još nije otkriven prirodni neprijatelj - kaže inženjerka Maksimović.

Stručnjaci koji se bave zaštitom bilja preporučuju proizvođačima koji iz hobija ili za svoje potrebe u baštama sade različito povrće i voće da se od stenica brane zaštitnim mrežama. Ukoliko se koriste insekticidi u vreme pre zrenja, treba da se vodi računa o karenci.

(Telegraf.rs)