Srbija dobila spasioce za akcije u brzim vodama: Svi prošli obuku, a evo gde ima brzaka
Kako bi mogli da se nose i sa takvim situacijama, 15 spasilaca iz Srbije prošlo je obuku o spasavanju iz brzih voda od 6. do 12. maja na Neretvi
Aktivan odmor jedan je od najpopularnijih načina da se iskoriste slobodni dani tokom leta. To može biti ferata, planinarenje, veslanje, rafting. Kako bi spasioci mogli uspešno i bezbedno da intervenišu u vrzim vodama, organizovana je specijalna obuka.
Spasilac Gorske službe spasavanja Srbije Igor Tonković kaže za RTS da priroda nije milosrdna kao grad. Pre odlaska u prirodu treba izraditi plan gde se ide, šta se radi, koliko će određena aktivnost da traje i poneti potrebnu opremu.
Preporučujemo
Strašna grmljavina digla Beograđane na noge: Premešta se u ostatak zemlje, RHMZ izdao novo upozorenje
Nevreme rano jutros gazilo Srbiju: Obaralo stabla, čupalo ih iz korena, gromovi udarali
Na pitanje zašto se kaže da je spasavanje iz brzih voda jedan od najzahtevnijih vrsta spasavanja, objašnjava da naročitu opasnost predstavljaju brze vode i bujice.
- Nalazite se u okruženju gde ako niste adekvatno obučeni, nemate adekvatno znanje za pristup brzim vodama i matici reke koja nosi sve pred sobom, ako nemate tim koji zajedno dejstvuje u toj situaciji, ne treba prilaziti takvoj reci - kaže Tonković.
Kako bi mogli da se nose i sa takvim situacijama, 15 spasilaca iz Srbije prošlo je obuku o spasavanju iz brzih voda od 6. do 12. maja na Neretvi, u blizini Konjice u BiH. Instruktori su bili spasioci sa višedecenijskim iskustvom iz Engleske, Mađarske i Slovenije.
Brzacima se, upravo i organizuju rafting i ostali adrenalinski sportovi.
- Uglavnom je to neka pogranična teritorija između Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Ljudi se i na putu za more odluče za takvu vrstu aktivnosti. Ali, uglavnom se takve stvari dešavaju na Tari, Neretvi, drugom delu Pive, dole ka Crnoj Gore. To je neka žarišna zona raftinga i adrenalinskih sportova u Srbiji - kaže Tonković.
Tokom obuke prošli su obuku i za noćno spasavanje, a Tonković podseća i da 26. juna krenula i sezona na planinama, na kojima, takođe, dežuraju:
- Sezona je krenula 26.juna aktivnim dezurstvima koje imamo na Kopaoniku, ostala dežurstva su pasivnog karaktera i održavaju se na svim većim planinama. Neophodno je da ljudi znaju da priroda nije tako milosrdna kao grad i gradska okolina, zato treba adekvatno da se pripreme u smislu pravljenja izrade plana gde će da idu, šta će da rade, koliko će ta aktivnost da traje koje će aktivnosti da sprovode - naveo je on.
(Telegraf.rs)