Umiremo nasred ulice: Paklene temperature i postkovid su dva najveća krivca

- Pri ovako visokim temperaturama, kao što su danas, dolazi do širenja krvnih sudova, organizam se brani od viška toplote njihovim širenjem, to automatski rezultira sniženim krvnim pritiskom, osećajem slabosti, malaksalošću, poremećajem svesti odnosno nekom nesigurnošću pri hodu... - objašnjava prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg

Danima i noćima unazad lekari Hitne pomoći, ali i drugih zdravstvenih ustanova u Srbiji imaju najviše posla zbog hroničnih bolesnika, pre svega kardiovaskularnih, a ne prođe ni dan a da bar jedna osoba ne premine na ulici usled srčanog udara.

Profesor Miljko Ristić, kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskulrane bolesti "Dedinje" kaže za Telegraf.rs da se sve to dešava zbog promena vremenskih uslova, koje dovode do povećanog broja srčanih pacijenata, među kojima ima i onih koji imaju postkovid.

Preporučujemo

- Promena vremenskih uslova sigurno se odražava na porast kardiovaskularnih pacijenata, i sigurno postoji veliki broj pacijenata koji imaju taj produženi postkovid sindrom koji se karakteriše slabošću srčanog mišića, pošto je u velikom broju slučajeva pacijenata koji su imali korona virus, oštećen srčani mišić - navodi prof. dr Ristić.

Na pitanje koliko je povećan broj takvih pacijenata, objašnjava da ne postoji zvanična statistika koja bi mogla da kaže u kom je to procentu.

- U svakom slučaju, taj broj pacijenata je povećan u odnosu na neku prošlu i pretprošlu godinu - kaže prof. Ristić.

Simptomi koji bi mogli da ukažu da postoji problem sa srcem, tačnije sa anginom pektoris, prema njegovim rečima su bol u sredogruđu, bol koji se širi u vrat i levu nadlakticu.

- To je veoma karakteristično da se radi o anagini pektoris, odnosno predinfarktnom stanju i ukazuje da treba da se uradi koronarografija. Sada postoji skener i u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i kod nas u "Dedinju" da se uradi skenerska koronorarografija koja traje 3 minuta. Ona pokaže da li tu stvarno ima angine pektoris ili ne, ali mora da se proveri, nebitno da li skenerskom koronarografijom koja je jako jednostavna ili klasičnom, koja se i dan-danas radi naveliko - objašnjava prof. Ristić:

- Kada je reč o oslabljenom srčanom mišiću, ta slabost može da se dijagnostikuje za samo 10 minuta ultrazvukom. Na osnovu ultrazvuka se jasno kaže da li je srce oslabilo za 10 odsto, 15 odsto ...

Na pitanje kako da se sačuvamo na ovim visokim temperatura, profesora ističe najpre da je dobar san preduslov za dobro zdravlje.

- Pri ovako visokim temperaturama, kao što su danas, dolazi do širenja krvnih sudova, organizam se brani od viška toplote širenjem krvnih sudova, to automatski rezultira  sniženim krvnim pritiskom, osećajem slabosti, malaksalošću, poremećajem svesti odnosno nekom nesigurnošću pri hodu... Stari ljudi su na te promene vremena mnogo osetljiviji nego mlađi, tako da se njima posebno savetuje da ako nemaju nekih prečih obaveza po gradu, njih završe kada prođu periodi visokih temperatura ili u ranim jutarnjim časovima kada su te temperature ipak, niže i bolje se podnose. Svima je potrebno što više sna i odmora, dobar san je preduslov za dobro zdravlje - savetuje prof. Ristić.

Ukoliko osetite simptome koji su karakteristični za infakrt, a uz to spadate u rizičnu grupu - imate povišen pritisak, šećer i masnoće, razumno je pretpostaviti da taj bol može da bude srčanog porekla, odnosno da može da bude infarkt miokarda.

Njegov kolega prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu "Dedinje" rekao je nedavno u intervjuu za Telegraf.rs da pri osećaju bilo kakvih simptoma, najbolje pozvati Hitnu pomoć i ispričati lekarima simptome.

- Ono što nikako ne savetujem je da sami idete kod lekara, već da pozovete Hitnu pomoć. Lekar će proceniti kakvi su simptomi i ukoliko se radi o simptomima akutnog infarkta miokarda poslaće ekipu koja će uraditi EKG, koji predstavlja zlatni standard u dijagnostici infarkta - kaže prof. Otašević.

Prema njegovim rečima, nema pravila u kom dobu dana se mogu javiti tegobe.

-  U jutarnjim satima se najčešće dešavaju šlogovi i infarkti, to zaista jeste tako, ali nema pravila. Mi smo dva dana u nedelji dežurni za zbrinjavanje bolesnika sa infarktom u Beogradu i široj okolini, i znamo da nema pravila u kom delu dana nam ti bolesnici dolaze. Mogu dolaziti u bilo koje doba dana.

Na pitanje da li do dolaska Hitne pomoći možemo i kako sami sebi da pomognemo, navodi:

- Ukoliko se najverovanije radi o infarktu miokarda, onda je najbolje da uzmete 300 miligrama aspirina. Na taj način može doći do delimične razgradnje krvnog ugruška koji blokira krvni sud ili se bar taj krvni sud neće povćavati. Ono što donekle komplikuje situaciju jeste to što bol u grudima ne mora da bude samo posledica akutnog infarkta miokarda, može biti posledica cepanja aorte, to je najveći krvni sud u oragnizmu koji od srca praktično odvodi krv ka celom organizmu, može biti posledica embolije pluća.... Dobra vest po statistikama ljudi koji dolaze kod nas u ambulante sa tegobom bola u grudima, jeste da preko tri četvrtine njih ima nešto što mi zovemo nespecifičan bol, dakle nešto što nije ozbiljno kardiovaskularno oboljenje.

U Srbiji, inače, svakog dana od bolesti srca premine 145 osoba. 

(Telegraf.rs)