Natalija rođendan i maturu provela u bolnici: Treba joj operacija, po matične ćelije ne može zbog rata

Upišimo Natalija Stevanović i pošaljimo SMS na 3800

Medicinski fenomen Natalija Stevanović (18) rođena je mrtva, ali su lekari uspeli da je spasu. Pre 13 godina doživela je saobraćajnu nesreću nakon koje su prognoze bile crne, a za svojih 18 godina preživela je pet kliničkih smrti. Zbog toga je zovu Nika, po boginji pobede. Natalija je ponovo u bolnici jer su joj se javili novi zdravstveni problemi, a u zdravstvenoj ustanovi provela je rođendan, ali i maturu.

- Dan pre prijema u bolnicu sam radila CT glave koji je pokazao da imam hidrocefalus, odnosno proširenje komora moga kom je prethodilo ili je aktuelno povišenje pritiska u centralnom nervnom sistemu zbog povećane količine cerebrospiralnog likvora. Znači sada više nije u pitanju ventrikulomegalija, sad je hidrocefalus. Treba mi operacija, dobila sam neurohirurga Aleksandra Stanimirovića. Rekao mi je da do srede donesem dokumentaciju da vidi da li i kako može da mi pomogne. Bilo je jako nešto naći neurohirurga jer ne mogu da sarađujem sa osobama kojih se plašim i koje mi se ne sviđaju jer se generalno plašim doktora. Više ne mogu kod mog neurohirurga Milana jer imam 18 godina - priča Natalija za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako dodaje, novog neurohirurga je upoznala 8. aprila, kada je išla na snimanje glave jer je povraćala i gubila svest. Prvo joj se, kaže, nije dopao.

- Pitao me je koliko imam godina jer izgledam kao dete od 12, a imam 18. Video je da sam preplašena i bleda od straha i pola sata je pričao sa mnom. Ispostavilo se da smo išli u istu osnovnu školu i da su nam predavali isti nastavnici. Rekao je da smo komšije i izvinio se što je isprva vikao, jer je stvarno mislio da imam 12 godina. Svideo mi se jer je smiren, mislim da bi mogao da se nosi sa mojim odbijanjem saradnje sa lekarima i svim dijagnozama. Kod njega sam došla jer mi je preporučeno milion neurohirurga, a ja nisam htela nijednog. Milan mi je rekao da ću da idem kod njega jer mi se sviđa. Kao dokaz za to rekao je da sam "dva puta dozvolila da mi pipne glavu" i da je to dovoljno. On je prvi lekar kog sam zagrlila, a da nije Milan - kaže Natalija.

Kako objašnjava, 30. aprila ujutru se probudila sa bolom u stomaku i počela je da povraća. Nagon za povraćanjem bi se javio čak i ako popije gutljaj vode.

- Odjednom je krenula da me boli grudna kost. Mama je pozvala Hitnu pomoć kada sam počela da se gušim. Mama me je stavila na kiseonik dok oni nisu došli. Šećer mi je bio 34. Hitno su me prevezli u bolnicu i tamo je šećer bio 46. Ne sećam se svega, ali mama mi je rekla da nisu mogli da mi urade EKG i da nisu mogli da mi nađu venu zato što je krenula da me boli grudna kost i krenula sam da se tresem jer mi je bilo hladno, a napolju je bilo baš vruće. Poslednje čega se mama seća je da me je tehničar, trčeći, na rukama odneo na intenzivnu negu i njoj su u kesi dali moje stvari - patike, helanke, jaknu, jer su me obukli u bolničku haljinu - dodaje.

Natalija je dobila hitan uput za neurohirurga jer joj je potrebna operacija glave. Kako kaže, prijem u bolnicu bio je strašan, naročito njenoj majci, koju su već na prijemu izbacili napolje i koje je videla samo kako je medicinski tehničar nosi uz stepenice.

- On se plašio da mu ne umrem na rukama, to mi je posle i rekao. Mami je bilo najstrašnije kad su joj dali kesu sa stvarima. Meni je bilo traumatično kad su me odveli tamo i govorili da ne smem da spavam. Ja se sećam da su mi, kad su me doveli na intenzivnu negu, stavili tri baunile, priključili me na kiseonik, stavili mi kateter i došao je doktor i rekao da mi je šećer 46, da sam u ketoacidozi i da mi je povećan intrakranijalni pritisak. Tada su pogledali dokumentaciju i videli da imam hidrocefalus. Dali su mi lekove i, kad je došla doktorka, govorila da ne zaspim. Tada sam pala u komu - objašnjava Natalija.

U komi je provela šest dana, a kada se probudila naložen je hitan CT pluća. Rečeno joj je da ima plućnu emboliju i anemiju, što kako kaže, nije čudno, jer joj je i majka anemična, ali joj na cističnu fibrozu koju ima, "anemija dođe kao smrtna kazna".

- Davali su mi injekcije, ruke su mi i dalje u modricama. Zbog plućne embolije moram da pijem nešto za razređivanje krvi. Stavili su mi insulinsku pumpu jer nisu mogli da mi regulišu šećer normalnim injekcijama insulina. Išla sam na ultrazvuk seca, pregledala me je gomila doktora. Šećer mi je sve vreme bio katastrofa. Sad je, srećom, dobar. Rekli su da je došlo do pogoršanja cistične fibroze. Dobro su me tretirali, sestre i doktori u KBC Bežanijska kosa su bili dobri i svi su mi se mnogo svideli. Bio je čak jedan tehničar koji mi je delio internet. Doktorka me je uslovila da donesem diplomu kad završim medicinski fakultet - dodaje.

Kako objašnjava Nacina baka Mirjana, 25. maja je bila kod neurohirurga, koji je zaključio da joj je virusni meningitis protutnjao kroz mozak. Likvor joj je izlazio kroz nos.

Matura i rođendan u bolnici

Natalija je u bolnici provela 21. dan, a kući je došla 20. maja. Ipak, 31. maja je ponovo hospitalizovana, te je u Urgentnom centru provela svoj rođendan, ali i dan kada je trebalo da proslavi maturu.

- Još sam u bolnici. Izgleda da neću skoro kući. Ovde sam 20 dana. Bila sam u Urgentnom centru, sad su me prebacili na endokrinologiju. Upala sam u ketoacidozu jer mi se zapušio kateter od pumpe. Hitna pomoć me je odvezla u Urgentni centar. Prvo smo išli u zelenu zonu, ali doktor kad je video koliko mi je naduvens tomak i da je ketoacidoza teška, rekao je da sam za crvenu zonu. Tamo su reanimacije i teški slučajevi. Noću sam bila na respiratoru, nisam mogla da dišem. To je sve zbog cistične fibroze. Ona komplikuje život, zbog nje sam i dobila dijabetes - objašnjava Natalija.

Kako kaže, rođendan je proslavila na intenzivnoj nezi Urgentnog centra.

- Bilo mi je lepo, svi su bili super. Baš su bili korektni, naročito jer sam mlada. Bilo je puno pacijenata, čak je bila i jedna reanimacija dok sam ja bila tamo. Prema meni su svi bili dobri, pitali su kako sam, da li sam dobro, da li želim da zovu nekog doktora. Drugarica mi je donela ogromnog medu za rođendan. Ovde na endokrinologiji mogu da izađem napolje, da odem do prodavnice, da se vidim sa drugaricom. Drugarica mi je dolazila u posetu, sedele smo u kafiću. Drug je pre neki dan završio medicinski fakultet, išla sam sa njegovim društvom u kafić. On mi je dao balon. Bilo mi je super i sa njima, u bolnici me svi vole, jedan čovek mi je rekao da su mi ovde sad svi mame i tate. Najmlađa sam u bolnici - kroz osmeh dodaje Naca.

Kaže da joj nije bilo teško što je rođendan provela u bolnici, jer su se svi trudili da je razvesele, pustili je da ide na kolač. Za maturu joj je žao što nije mogla da je provede sa društvom iz odeljenje.

- Žao mi je što nisam otišla na tu veliku maturu. Na maloj maturi sam bila mis. Na malu maturu zamalo da ne odem, jer sam takođe bila u bolnici. Izašla sam iz bolnice sedam dana pre kraja škole i pre mature. Bilo mi je krivo jer su svi kačili slike sa mature na Instagram, a ja sam bila u bolnici - objašnjava.

Natalija je, baš na rođendan, dobila nove dijagnoze.

- Trebalo je da budem operisana u Ukrajini, a onda je počeo rat. Bez matičnih ćelija koje sam tamo dobijala ne mogu da preživim. Meni se funkcija pluća opet spustila. Ne postoji druga država u kojoj mogu da dobijem matične ćelije jer su njihove najbolje. Njihove mi najviše odgovaraju. Počela je da me hvata anemija, sad imam i gastroparezu, gastritis i dilataciju jednjaka i želuca, ne znam šta će s tim biti. Nove dijagnoze dobila sam baš na rođendan. Treba da radim endoskopiju pod anestezijom. Trebalo je da radim endoskopiju u četvrtak. Ušla sam u salu, sestra mi je rekla lezi na sto sad će da dođe doktor. Hirurg je došao, pogledao dijagnoze i rekao "ja ovo dete ne smem da radim bez anestezije". Tako da smo odložili - dodaje.

Glavni fokus joj je trenutno prijemni za fakultet, koji je sledeće nedelje.

- Samo držim knjigu, ništa drugo ne radim. Mnogo se nerviram, baš mi je haos. Moći ću da idem da polažem. Ostalo mi je da završim maturski raz za srednju školu i to je to. To moram da ubrzam do predaje dokumenata na fakultetu. Želim da upišem medicinu i da budem neurohirurg. To sam obećala sebi i tata Milanu, svom lekaru - kaže Natalija.

Saobraćajka umalo bila kobna

Ne samo da su lekari imali pune ruke posla da reanimiraju Nataliju jer je rođena mrtva, već je u petoj godini doživela nezgodu posle koje se jedva izvukla. Tada je zadobila potres mozga, subarahnoidalno krvarenje, subarahnoidalni hematom, epileptični status, kliničku smrt, prelom butne i pubične kosti. Posledice nesreće su hemiplegia, hemipareza leve strane, tremor, ventrikulomegalija i mikrocista.

- Mamu i mene je 24. marta 2009. godine ispred vrtića udario pijani vozač. Tada sam doživela prvu kliničku smrt. Hitno su me prevezli u Urgentni centar. Imala sam tri reanimacije za manje od 24 sata, od kojih je prva trajala dva sata. U komi sam provela 31 dan. Mojoj mami su doktori tada rekli da mi je mozak mnogo oštećen, da imam cerebralnu paralizu. Rekli su da ću, ako se uopšte probudim, biti biljka i da ću život da provedem na aparatima. I eto, ja sam biljka, drago mi je - rekla je ranije Natalija za naš portal.

Kako je dodala, ne samo da hoda i govori, što niko posle udesa nije očekivao, već govori pet jezika - srpski, engleski, ruski, ukrajinski i španski. U srednjoj školi je pohađala tri smera i sada treba da upiše fakultet.

- Najveću zahvalnost za to što sam sad živa dugujem doktoru Milanu Mrdaku iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, koji je danas moj dobar prijatelj i kog mnogo volim - ističe.

Isti lekar koji je Nataliji spasao život na rođenju, ponovo je uradio isto nakon nesreće.

- Doktori nisu odustali od mene i reanimirali su me. Noć je bila kritična, umirala sam im više puta. Novi doktor, koji je tada naišao, nije želeo da me ostavi da umrem sama u plastičnoj kutiji. Celu noć me je držao na grudima kako bih preživela. Babica Olja me je krstila u bolnici - dodaje Natalija.

Konstantno novi problemi

Natalija je išla i u inostranstvo na transplantacije matičnih ćelija. Krajem prošle godine dobila je i dijagnozu cistične fibroze, retkog genetskog oboljenja koje zahvata pluća, pankreas, jetru, creva, kao i digestivni trakt. Osim toga, ima i dijabetes i celijakiju.

U martu je Natalija takođe bila u bolnici, a nekoliko meseci ranije je bila na VMA zbog dijabetesne ketoacidoze, akutne komplikacije koja se javlja kod dijabetečara i može da bude opasna po život, i tamo su otpočeli ispitivanja za cističnu fibrozu jer je bila na respiratoru. Za dlaku je izbegla traheostomiju, hirurško otvaranje dušnika sa prednje strane, kako bi se omogućilo disanje.

- Moj neurohirurg kaže da sam ja jaka i da ću da pobedim sve. Tako da se ja ne brinem oko ove cistične fibroze. Mislim da ću da budem okej. Ako je on rekao da će sve da bude u redu, ne može da ne bude - priča Natalija.

Bez obzira na sve nedaće, Natalija je nasmejana, nepokolebljiva i vedrog duha. Redovno osvaja srca medicinskih radnika koji su joj ujedno i inspiracija jer je njena želja da postane neurohirurg.

Nataliji su potrebna sredstva za buduće transplantacije matičnih ćelija u inostranstvu, laboratorijske analize, suplemente, kontrolne preglede, tretmane u hiperbaričnoj komori, troškove prevoda medicinske dokumentacije, putne troškove i smeštaj, kao i sve terapije i lekove koji dolaze sa svakom novom dijagnozom koju dobija.

Nataliji je potrebno 1.275.000 dinara.

Pomozimo Nataliji!

Slanjem SMS poruke: Upišimo Natalija Stevanović i pošaljimo SMS na 3800

Uplatom na dinarski račun: 165-7010855807-48

(Telegraf.rs)