Raste broj izbeglica u Srbiji: Ušlo 40.000 Ukrajinaca, ipak to nije zemlja iz koje dolazi najviše migranata

Izbeglice napuštaju zemlje bežeći od ratnog nasilja i velikih sukoba

Od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike, kako bi pobegli od ratnog nasilja i velikih sukoba, a njihov status bi trebalo što pre rešiti, da bi mogli sami da se snalaze i privređuju, kaže Radoš Ðurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna, Ðurović za Tanjug navodi da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Preporučujemo

Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Ðurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.

- Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi - kazao je Ðurović.

Ðurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.

- Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze - kazao je Ðurović.

Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.

Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.

Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.

- To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva - naveo je Ðurović.

Ðurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.

Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Ðurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil.

To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.

Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Ðurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.

- Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu - naveo je Ðurović.

(Telegraf.rs)