Mogu li majmunske boginje da izazovu epidemiju: Sledeće nedelje SZO odlučuje da li uvodi vanrednu situaciju

To predstavlja najveći stepen alarma na polju javnog zdravlja, a jedine bolesti zbog kojih je takav alarm bio proglašen jesu svinjski grip, dečja paraliza, ebola, zika i kovid.

Majmunske boginje još nisu registrovane u našoj zemlji, ali su sve bliže. Potvrđene su pre nekoliko dana u susednoj Rumuniji. A da je ova zarazna bolest globalna briga prvog reda, ukazuje i to što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zakazala za 23. jun sastanak Komiteta za hitne slučajeve. Razgovaraće se o tome da li širenje majmunskih boginja predstavlja vanrednu situaciju za međunarodno javno zdravlje.

To predstavlja najveći stepen alarma na polju javnog zdravlja, a jedine bolesti zbog kojih je takav alarm bio proglašen jesu svinjski grip, dečja paraliza, ebola, zika i kovid.

Preporučujemo

Ova najava SZO zbunila je čak i stručnjake s obzirom na to da se širenju ovog virusa do sada nije pridavao toliki značaj kao npr. kovidu. Od početka godine u 39 zemalja prijavljeno je nešto više od 1.600 slučajeva majmunskih boginja, kao i 1.500 sumnji na ovu bolest.

Prema podacima SZO, preminule su 72 osobe. Direktor te organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus ocenio je da je globalna pojava majmunskih boginja "neobična i zabrinjavajuća".

- Posle sednice SZO biće nam jasnije kakva je situacija po pitanju majmunskih boginja u svetu i na osnovu tih zaključaka imaćemo mnogo jasniji stav - kaže za Novosti prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

- Siguran sam da ovaj virus nema potencijal da uzrokuje pandemiju kakvu imamo sa kovidom. Ipak, opravdana je zabrinutost na globalnom nivou, a ona je rezultat iskustva koje imamo sa koronom. Zato se preduzimaju preventivne mere.

Dr Petrović podseća da nam ovaj virus nije nepoznat. On se svrstava u retke zarazne bolesti i, po njegovom sudu, može da dovede samo do sporadičnih epidemija po kolektivima. Zato je, kaže, važno da se ljudi pridržavaju preporučenih preventivnih mera.

Sa njim se slaže i prof. dr Tanja Jovanović, virusolog:

- Nema razloga za strah od majmunskih boginja, jer je poznato kako se prenose, imamo dijagnostiku i efikasnu vakcinu. Prema tome, nema mesta ni za kakvu paniku i bojazan od neograničenog širenja.

Ipak, ono što bi moglo da zabrine jeste vakcina.

Primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Beograda, podseća da su majmunske boginje zoonoza, slična velikim boginjama kod ljudi, i da je prva epidemija izvan područja Afrike registrovana 2003. u SAD. Većina potvrđenih slučajeva van endemskih područja pripada populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Uzročnik ovih boginja je virus koji pripada porodici Poxviridae i uključuje viruse velikih i kravljih boginja i vakcinije. Rezervoar je još nepoznat, a sumnja se da ga prenose afrički glodari. Pronađen je i kod veverica, gambijskih pacova, puhova, majmuna.

- Vakcina protiv velikih boginja (prva generacija) je u 85 odsto slučajeva efikasna, ali ona više nije dostupna za opštu populaciju - kaže ona:

- Novija vakcina, zasnovana na modifikovanom virusu, odobrena je 2019. i daje se u dve doze, ali je ograničene dostupnosti, uglavnom zdravstvenim radnicima.

Osim što se prenosi sa životinje na čoveka, virus se može preneti i sa čoveka na čoveka ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa telesnim tečnostima, seksualnim kontaktom... Prenos kapljičnim putem zahteva produženi kontakt licem u lice, a širenje je moguće i preko placente sa majke na fetus.

- Tegobe počinju povišenom temperaturom, jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima, iscrpljenošću, mogu se javiti kašalj i bol u grlu. Majmunske boginje izazivaju oticanje limfnih čvorova na vratu, pazuhu ili preponama. Pacijent zatim razvija osip, koji najčešće počinje na licu, pa se širi. Bolest traje dve do četiri nedelje - objašnjava dr Maris.

(Telegraf.rs)