Idu li ljubav i predbračni ugovor zajedno? Mladi hoće da se osiguraju, tradicionalna ideja braka se menja

Institut predbračnog/bračnog ugovora kod nas je aktuelan oko 15 godina, kada su počele da se menjaju društvene okolnosti

Beograđanka Miljana L. i njen partner žive u vanbračnoj zajednici, imaju jedno dete, a sve bliže su koraku da potpišu predbračni ugovor koji bi regulisao njihovu zajednički stečenu imovinu. Kako kaže naša sagovornica, iako je ljubav osnov njihovog partnerskog života, budućnost je, naročito u ovim nesigurnim vremenima, neizvesna, te da u ovakvoj vrsti pravnog obavezivanja ne vidi ništa loše.

- Partner i ja živimo u vanbračnoj zajednici, ali sve češće razmišljam o nekoj vrsti ugovora koji bi obezbedio i mene i njega u slučaju smrti jednog od nas dvoje. Tako mislim i da je predbračni ugovor skroz u redu. Pošteno je podeliti imovinu koja se zajedno sticala ili se u nju zajednički ulagalo. Takođe mi je pošteno da partner poželi da zadrži samo za sebe nešto što je napornim radom stekao. Naravno, podrazumeva se da ako je tu i dete, ono bude obezbeđeno, pa i tu vidim korist predbračnog ugovora. Niko ne zna šta nosi sutra, ljudi se ponovo zaljube, predomisle, krenu život ispočetka. Moja parola je, što je sigurno, sigurno je - navodi za Telegraf.rs Miljana.

Preporučujemo

Na koji način je ovo pitanje regulisano u Republici Srbiji i kakav je pravni pogled na institut (pred)bračnog ugovora, za Telegraf.rs objašnjava advokat Ivan Simić.

- Porodičnim zakonom iz 2005. godine, čije su izmene i dopune bile 2011. i 2015. godine, institut predbračnog ugovora je prvi put zaživeo u našem pravnom sistemu. Ovaj pravni institut nije u toliko širokoj primeni, odnosno, nije nešto sa čim se svakodnevno susrećemo u praksi, iz razloga što u našoj tradiciji nije ukorenjeno da se budući bračni drugovi dogovaraju i sporazumno uređuju šta je čije - navodi Simić.

On dodaje da ne možemo reći da su mogućnosti, koje ovaj instiut pruža, u širokoj primeni.

- Brak se u našoj društvenoj tradiciji još uvek shvata kao zajednica života u punom smislu te reči, gde imovinski odnosi prilikom sklapanja braka i nisu dominantni tj. nisu u prvom planu. Naravno da se i ovaj tradicionalni pristup menja. Međutim, institut predbračnog/bračnog ugovora, prosto daje određene mogućnosti da supružnici, pre nego što se brak zaključi, imaju priliku da popišu, odnosno odrede šta je njihova posebna imovina i urede budući režim zajedničke imovine u braku.

Simić ističe da sam Porodični zakon taj ugovor naziva bračnim, dok se negde naziva i predbračnim jer se zaključuje neposredno pred zaključenje braka, ali da pored njega zakon prepoznaje i još jednu vrstu ugovora.

- Jedan je taj bračni gde se supružnici mogu dogovoriti koliki je čiji udeo u trenutnoj i budućoj zajedničkoj imovini, i na taj način se određuje odnos zajedničke imovine supružnika. Nekada se on zaključivao u vanparničnom u sudu, dok se danas to radi isklučivo kod javnog beležnika. Zajednička svojina je zakonska pretpostavka da u braku sve ono što je stečeno prilikom trajanja braka jeste zajednička svojina. Zakonska pretpostavka koja je oboriva jeste da su udeli bračnih partnera jednaki i ona se često u postupcima za razvod braka i osporava. Upravo, da bi se predupredili sudski postupci i buduće sporne situacije između supružnika, u slučaju da dođe do njih. Dakle, oni (pred)bračnim ugovorom mogu opredeliti šta predstavlja posebnu i zajedničku imovinu, kao i način na koji će se raspolagati neka buduća zajednička imovina.

Druga vrsta ugovora, navodi, odnosi se na upravljenje zajedničkom imovinom.

- Sa druge strane, pored ovog ugovora kojim se uređuju odnosi nad postojećom i budućom imovinom, postoji i ugovor o raspolaganju i upravljanju zajedničkom svojinom gde se jednom od supružnika može omogućiti da upravlja i raspolaže zajedničkom svojinom. Dakle, na jednog supružnika se prenosi pravo upravljanja i raspolaganja zajedničkom svojinom. To su jedina dva instituta bračnih ugovora koje porodični zakon propisuje.

Na kraju, Simić podseća da je ovaj institut kod nas aktuelan tek nekih 15 godina, kada su počele da se menjaju društvene okolnosti.

- Mi smo društvo gde imovinska komponentna braka nije bila dominantna, ali sa razvojem savremenog društva, kao što smo već konstatovali, i ovaj tradicionalni koncpet braka se neminovno menja, tako da ovaj institut daje mogućnost supružnicima da urede i ovaj deo svog zajedničkog života - navodi on.

(Telegraf.rs)