Ružić pohvalio škole koje su nagradile učenike zbog uspešne probe državne mature: Ima i onih koje je kudio

Ispite u okviru pilotiranja su radili učenici koji ove godine završavaju srednju školu

Na radionici na kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zajednica škola i načelnici svih školskih uprava, i predstavnici projekta EU koji nam pruža podršku u sprovođenju državne mature razmatrana je uspešnost realizacije drugog pilot programa državne mature, održanog od 5. do 8. aprila 2022. godine i predložena su rešenja za njeno unapređenje.

Drugi pilot program omogućio je detaljno sagledavanje i procenu gotovo celokupnog procesa od pripreme ispitnih materijala, preko distribucije i obezbeđivanja regularnosti ispita, do provere kvaliteta ocenjivanja i analize povratnih informacija na nivou škola i sistema. Učestvovali su učenici četvrtih razreda, ovaj put iz svih srednjih škola iz cele Srbije. Cilj drugog pilot programa, pored pomenute analize, je i da se sve škole pripreme za uvođenje državne mature koja je planirana za 2024. godinu.

Preporučujemo

Procedure su, prema mišljenju velike većine svih učesnika, bile jasne, od postupka prijavljivanja, preko distribucije materijala do organizacije ispita u školama.

Između 94 i 100% učesnika smatra da je sve uspešno realizovano. U narednom periodu biće izmenjeni Pravilnik o programu opšte i umetničke mature i Pravilnik o programu stručne mature i završnog ispita, a u pripremi su i novo Stručno uputstvo sa svim prilozima za probnu maturu i eVodiči kroz maturu namenjeni nastavnicima i učenicima.

Osim što je pilot obuhvatio proveru procedura, istovremeno se analizirao i način ocenjivanja i kvalitet zadataka, tako da su, prvi put, sve srednje škole odnosno nastavnici u tim školama imali priliku da se upoznaju sa konceptom testa.

Prvi potpredsednik vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić zahvaljuje svim učesnicima na dobro odrađenom poslu:

- Posebno pohvaljujem one škole koje su maksimalno iskoristile mogućnost koja im je pružena i upoznale se u potpunosti sa onim što ih očekuje 2024. godine - dodao je da je dosta škola već uradila internu evaluaciju na osnovu kojih pripremaju planove za unapređivanje nastave i značaj mature shvataju kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta nastave.

- Takođe, istakao bih i pojedine škole koje su dodatno motivisale učenike da uspešno realizuju test, kao što je bila opcija besplatne maturske večeri za učenika sa najboljim rezultatom - rekao je on.

Ministarstvo je preporučilo školama da, kao jedan vid motivacije, učenicima koji dobro urade test upišu i bolje ocene u dnevnik. On je izrazio nezadovoljstvo pojedinim školama koje ovu priliku nisu iskoristile i čiji se rezultati negativno odražavaju na uspeh drugog pilota.

- Nadam se da ćemo naredni period iskoristiti da svi razumemo značaj Državne mature za naše učenike i celokupan sistem. Svrha projekta je da olakšamo, pre svega, učenicima i umanjimo im stres pri upisu na fakultete, a istovremeno da im pružimo veće mogućnosti, od čega će korist imati i sam prosvetni sistem.

Ispite u okviru pilotiranja su radili učenici koji ove godine završavaju srednju školu, tako da ta generacija neće učestvovati u državnoj maturi kada bude uvedena.

Učenici su testove radili bez pripreme, u toku redovnog nastavnog dana. Samim tim njihova motivacija nije bila visoka. Iako rezultati učenika ni ovaj put nisu bili u fokusu, ipak su bolji nego u oktobru 2020. godine, kada je Državna matura pilotirana prvi put.

Najveća postignuća su na testovima stranih jezika, gde su gimnazijalci osvajali i do 64 poena u proseku, odnosno do 51 poen učenici srednjih stručnih škola. Kada je reč o ostalim opšteobrazovnim predmetima, gimnazijalci su najbolje uradili hemiju (u proseku 51 bod), a učenici srednjih stručnih škola istoriju (36 bodova u proseku).

Test iz srpskog jezika su, očekivano, najbolje uradili gimnazijalci (u proseku osvojili 47 bodova), a dosta gimnazijalaca je test rešio sa maksimalnih 100 poena, odnosno srednjoškolaca sa 93. Iako su učenici u rešavanju zadataka iz matematike bili manje uspešni (18 bodova u proseku u gimnazijama), bilo je dosta gimnazijalaca sa ukupnim poenom od 97, odnosno srednjoškolaca sa 81.

Generacija koja će polagati Državnu maturu imaće dve probe, prvu u maju 2023. godine, a drugu 2024. godine, te će imati priliku da provere svoje znanje koje je potrebno za polaganje po novom sistemu.

(Telegraf.rs)