Svakog dana šleperi iz planine Rudnik iznose mlada i zdrava stabla: Da li ćemo ostati bez "pluća Šumadije"?

Mi danas molimo i apelujemo na nadležne, na one koji su za to zaduženi da ne bismo došli u situaciju da sutra našoj deci pokazujemo šume na Tari, a ne na Rudniku, prosto ne želimo to da dočekamo

Planina Rudnik zbog velikog šumskog prostranstva smatra se za pluća Šumadije, ali meštani navode da su ona sada u velikom problemu ukoliko se šumokradicima, ali i eksploataciji šumskog bogatstva ne stane na put. Iz prirode se samo uzima, a poslednji put veća akcija pošumljavanja obavljena je davne 1962. godine.

- Tada su deca preko omladinskih radnih akcija učestvovala u sadnji drveća, a sve će vam biti jasno ako kažem da ta deca sada imaju preko osamdeset godina. Rudnik je još od starih vremena bio poznat po šumskom bogatstvu, a danas je golim okom vidljivo da po nekoliko šlepera dnevno, 4-5 teretnih kamiona, odvodi drva, velike trupce, mlada i zdrava stabla. Zadnjih godina se nemilice seče, a niko za to ne odgovara - rekao je za RINU meštanin Ljubiša Gajić.

Preporučujemo

Na sada već alarmantno stanje sa sečom šuma na Rudniku ukazuje i jedan od onih koji se sećaju gorepomenute radne akcije iz 1962, Badža Despotović, koji već 60 godina svoje životne navike i životni prostor vezuje za ovu šumadijsku planinu.

- Rudnik je bio prepun lepih crnih borova.

- I danas kada se prođe putem za vrhove nailazi se na njih. To je pravo bogatstvo. Nemam ništa protiv da se seče ako je za potrebe korisnog čišćenja šume od drveća već prezrelog, koje se može iskoristiti za ogrev. Ali, zdravo treba čuvati za sledeća pokolenja. Kamo lepe sreće da svaka nova generacija ima običaj da sadi drveće i postavlja sadnice koje se ostavljaju u amanet onoj sledećoj. Mi danas molimo i apelujemo na nadležne, na one koji su za to zaduženi da ne bismo došli u situaciju da sutra našoj deci pokazujemo šume na Tari, a ne na Rudniku, prosto ne želimo to da dočekamo -  objašnjava Badža.

(Telegradf.rs / RINA)