Kad gori stan i sekunde su dugačke: Ušli smo u novu Vatrogasnu stanicu, iz koje se do požara stiže za 5 minuta

Telegraf.rs zavirio u prostor nove i prve Vatrogasno-spasilačke jedinice na Novom Beogradu * Cilj Sektora za vanredne situacije je da od požar brane iz što više manjih vatogasni jedinica ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu * 95 odsto stradalih u požarima na otvorenom su upravo ona lica koja su taj požar zapalila *Ove godine za prvih pet meseci 9 osoba je stradalo u požarima samo u Beogradu, u istom periodu spaseno 40 osoba

Nismo ni stigli da je osmotrimo ljudski spolja, a kamoli unutra, kada se "upalio alarm" u novoj Vatrogasno-spasilačkoj jedinici na Novom Beogradu. Gori restoran, poznati, na Tošinom bunaru. Minut je mnogo, a samo minut je i bio dovoljan i dozvoljen da se vatrogasci obuku, sjate ispred vatrogasnih kola, uđu u njih i krenu na intervenciju.

Preporučujemo

- Do izgradnje ove stanice, do određenih delova Beograda nama je trebalo 12 do 15 minuta i to, kada je režim saobraćaja u normalnom obimu. Sada je to vreme od dojave, od minut i 30 do 3, 4, možda 5 minuta. To ne samo da znači više spasenih života, to znači i više spasene imovine naših građana, a ova stanica je najveće unapređenje rada beogradskih vatrogasaca-spasilaca u poslednjih nekoliko decenija - priča mi, dok ja posmatram kako vatrogasci stupaju u akciju, vršilac dužnosti načelnika Sektora za vanredne situacije (SVS) i pomoćnik ministra MUP-a Luka Čaušič.

Nalazimo se u Ulici Đorđa Stanojevića, na mestu na kom je posle 70 godina čekanja Novi Beograd dobio konačno Vatrogasno-spasilačku stanicu. Ovaj deo grada do sada je branjen iz drugih opština. Sada je ova stanica preuzela tu ulogu.

- Novi Beograd smo, kada je u pitanju protivpožarno dejstvovanje, branili iz Vatrogasnao- spasilačke čete Zemun i Vatrogasno- spasilačkog bataljona Voždovac. I, zamislite kada krenu one čuvene gužve u Beogradu, kada dođe do saobraćajnog kolapsa na mostu Gazela, ili kada su ulice 22. oktobra ili Aleksandra Dubčeka zagušene. Vreme stizanja naših ekipa je u takvim situacijama do određenih delova Novog Beograda daleko više od tih 10 minuta. Zato je izgradnja nove, odnosno, prve Vatrogasno-spasilačke jedinice na Novom Beogradu svakako jedan od projekata na koji sam zajedno sa svojim saradnicima iz Sektora najviše ponosan. Novi Beograd je na nju čekao 70 godina, ali ako vam kažem da je od njenog otvaranja bilo više od 86 intervencija i 9 spasenih života, dovoljno je pa da vam odgovorim na pitanje šta ona znači za nas i građane - pojašnjava Čaušić:

- Ova jedinica smeštena je u srcu Novog Beograda, pokriva čitavu opštinu, i naravno, sadejstvuje i kolegama na Košutnjaku, u Zemunu, po potrebi i u drugim delovima grada, ali primarno pokriva, kao što joj samo ime kaže, Opštinu Novi Beograd. Na nju se jeste čekalo 70 godina, ali je izgrađena u rekordnom roku, i ja moram da se zahvalim Gradu Beogradu, gradskom Sekretarijatu za vanredne situacije i svim službama Grada Beograda, naravno kolegama iz Ministarstva, a pre svega ministru Aleksandru Vulinu, koji je odmah nakon našeg razgovora u kojem smo mu preneli da je ovo izuzetno važno, odmah dao punu podršku, te smo uradili ono na šta su generacije vatrogasaca čekale, a na korist i na veću bezbednost Novog Beograda.

Jedinica kao druga kuća vatrogasaca

Vatrogasci koji su pred nama otišli da gase požar u restoranu, javljaju da gori instalacija na krovu. Na licu mesta su bili za najviše dva minuta. Dok se oni bore sa vatrom, mi obilazimo prostor u kojem borave kad nisu na terenu.

- Ova jedinica im dođe kao druga kuća - naglas primećujem i delim to sa komandantom Vatrogasno-spasilačke brigade Beograda Milošem Majstorovićem.

Imaju spavaonu. Svlačionicu. Dnevni boravak. Teretanu.

- Nalazimo se trenutno u prostoru dnevnog boravka vatrogasaca - kaže nam Majstorović.

Skrećem malo s teme, i konstatujem kako su se vatrogasci ekspresno spremili za intervenciju. Nama ekspresno, a njima je to, kaže nam komandant svakodnevna stvar.

- Imamo pravilo da vatrogasac-spasilac u svim vatrogasno-spasilačkim jedinicama u Srbiji, pa i u Beogradu, ima obavezu da bude u roku od jednog minuta u vozilu spreman za intervenciju. Ima više benefita toga. Ono što je za nas sekundarno jeste da će vatrogasaci ako brže dođu na lice mesta manje raditi, a primarno je da, pre svega, spasemo što više ljudskih života i materijalnih dobara koji stradaju u požarima.

- Ono što mene zabrinjava i na šta ja obraćam pažnju to je broj smrtih slučajeva u požarima. Mi smo nažalost i ove godine za prvih pet meseci imali 9 smrtno stradalih naših sugrađana, što je za mene prevelik broj. I ono što je za nas jako bitno, jeste da smo u tom istom periodu spasili direktno iz požara 40 ljudi. To su brojke koje nas opominju i koje govore da mi sami kao građani ovog grada moramo mnogo više da vodimo računa o protivpožarnoj zaštiti i blagovremenoj dojavi na 193. To  treba da bude pomoć sugrađana vatrogascima, da bi što pre stigli i smanjili posledice požara koje su, vrlo često, katastrofalne.

Tome je, priča nam i Majstorović, ova stanica i te kako doprinela:

- Od samog projektovnja, pa do izgradnje i stavljanja u funkciju, ja sam bio uključen i mogu da kažem da sam bio najveći optimista kako će se ova stanica pokazati i koja će biti njena funkcija za Grad Beograd. Pokazala se i iznad mojih očekivanja - vreme stizanja je i više nego prepolovljeno. U nekim situacijama smo ranije stizali za 10 do 12 minuta, a sada za 2, 3 minuta.

Godišnje izgori od 300 do 400 automobila

Dok mi pričamo, oglašava se i drugi alarm. Gori automobil u Nehruovoj ulici.

- U Beogradu svake godine izgori između 300 i 400 automobila, možemo reći jedan dnevno u proseku - kaže nam komandant.

Kada, onda vatrogasci i koliko imaju vremena za odmor?

- Pa, malo. Obično smatraju da su vatrogasci neko ko odmara ili igra šah ili se bave sportom kad nema intervencija. To ne odgovara istini. Mi imamo u dnevnim smenama raspored koji je prebukiran od samog prijema smene kroz održavanje opreme, teoretske nastave, koja je preko potrebna, i praktične obuke u delovima koji nisu svakodnevna intervencija. Popunjenost po radnim potrebama je preko 90 odsto vremena. U noćnim smenama je to malo drugačije, imamo taj noćni odmor, ali i pre tog noćnog odmora situacija je slična kao u dnevnim smenama. Najbitnije od svega jeste da vatrogasac-spasilac bude fizički sposoban da odgovori na zahteve koje naši sigrađani stavljaju pred nas. Najveći deo vremena ostvarujemo u toj fizičkoj spremi, obavezne su vežbe, a bavimo se i sportom i omogućavamo svim našim pripadnicima u jedinicima da imaju uslove da se na neki način bave nekim, kao u ovoj u teretani - priča komandant Majstorović dok posmatramo sve sprave koje vatrogasci imaju u teretani u ovoj jedinici.

Načelnik Čaušić nam otkriva da se neće desiti da se ponovo decenijama čeka na novu jedinicu.

- Strateški cilj koji smo mi odredili jeste da Beograd bude branjen sa što više manjih vatrogasnih stanica na što širem području iz razloga što smo svesni da se Beograd jako brzo razvija, a saobraćajni kolaps nekad ume da bude ogromna prepreka adekvatanom reagovanju. Kada nekom gori stan i ugrožen mu je život, sekunde su dugačke, a kamoli minuti, a kamoli desetine minuta. Sledeću stanicu ćemo, nadam se, već za nekoliko meseci da otvorimo. To nam je strateški cilj kada je u pitanju branjenje Beograda, ali i Novog Sada, Kragujevca, Niša... To su, takođe, gradovi gde smo do sad imali po jednu jedinicu, a gledaćemo u što skorijem narednom periodu da otvorimo po nekoliko jedinica upravo iz razloga efikasnosti i bržeg stizanja jer je brzo stizanje vatrogasaca spasilaca preduslov njihovog efikasnog delovanja. Imamo određenih stanica koje moraju da se i rekonstruišu ili izgrade nove. 30 godina se nije ulagalo u ovu službu, a mi želimo da što brže obnovimo i izgradimo - navodi Čaušić za Telegraf.rs i dodaje da je u proteklih godinu dana pokrenut niz veoma bitnih strateskih projekata za Sektor za vanredne situacije, kao što je proizvodnja domaćih vatrogasnih vozila, rekonstruisano je čak 19 vatrogasnih objekata i novoizgrađena 3 objekta.

Pripreme za leto

Pripadnici SVS od početka godine imali su 14.291 intervenciju, od čega na gašenju požara 11.838. Prošle godine požare su osim u našoj zemlji gasili i u Severnoj Makedoniji, na Eviji u Grčkoj... Načelnika pitamo kakvo nas leto čeka, i na koji način se spremaju, kao i da li kažnjavanje zbog paljenja na otvorenom daje već rezultat.

- Mi smo unazad mesec, mesec i po dana pokrenuli mnogo opsežniju akciju inspekcijskog nadzora zbog požara na otvorenom. Podelili smo više od 3.000 pamlfeta, postera, lepili po mesnim zajednicima naročito seoskim da ljudima ukažemo koliko je opasno paliti biljne ostatke u ovo doba godine, da im ukažemo da je to opasnost, pre svega, za njihov život, a u narednom periodu ćemo pokrenuti akcije koje se verovatno nikada nisu dešavale na teritoriji Srbije. 95 odsto stradalih u požarima na otvorenom su upravo ona lica koja su taj požar zapalila. Požar se otme kontroli, oni počnu da gase, a nisu obučeni i imamo ljudske žrtve - priča Čaušić.

S obzirom na predstojeću sezonu požara na otvorenom, Čaušić je krajem prošle nedelje održao pripremni sastanak sa komandantom Helikopterske jedinice MUP-a Nenadom Nedićem i saradnicima. Razgovarali su o kapacitetima i potrebama ove dve organizacione jedinice koje zajedničkim snagama gase požare, kako bi adekvatno izvršili pripemu.

- Imali smo prošle nedelje sastanak sa našim sjajnim kolegama iz Helikopterske jedinice. Mi smo tim koji, zaista, odlično funkcioniše, ali naravno uvek moramo da podižemo nivo naše reakcije. Ja se nadam da nećemo imati posla kao prošle godine. Prošla godina je bila jedna od najopterećenijih požarnih sezona u prethodnih nekoliko decenija, ali prognoze su takve da možemo da očekujemo dosta sušno leto, pa moramo da budemo na oprezu - ističe Čaušić.

Opasnost od klima uređaja

Komandant Majstorović podseća da, kada je reč o Beogradu, požari na otvorenom predstavljaju najveći problem, a u toku letnjih meseci neadekvatno korišćenje klima uređaja.

- Po Zakonu o zaštiti od požara, i sami znate, svako paljenje na otvorenom prostoru zabranjeno je i prekršajno i krivično kažnjivo, ali naši sugrađani jednostavno nemaju tu svest da se to malo što se zapali može pretvoriti u katastrofu. To za nas predstavlja rasipanje resursa. Ono što nama poslednjih godina predstavlja problem, to je korišćenje klima uređaja u letnjem periodu. Zimi se grejemo na razne energente, a leti isključivo koristimo klime za rashlađivanje, koje kao pogon imaju električnu energiju. Velika su opterećenja i veliki broj požara na građevinskim objektima je upravo uzrokovan prevelikom upotrebom klima uređaja. Naš apel svake godine, a tako će biti i ove godine, da se ponašamo kao prema svim drugim uređajima. Koristimo ih ali ih ne ostavljamo uključene po napuštanju prostora. I ako se dogodi a vi ste u prostoru, možda ga sami ugasite ili ćete pozvati vatrogasce koji će sve ugasiti za 5,6, 7 minuta , i to sa malim materjalnim štetama. Ako napustite prostor, verujte, u stanovima su štete velike - napominje Majstorović.

On za kraj kaže i da najveći broj naših građana sarađuje sa vatrogascima-spasiocima i na vreme dojavljuju požare ili vanredne događaje, ali i primećuje da je svrha upotrebe mobilnih telefona otišla u drugom smeru a sve zbog društvenih mreža..

- Ono što nama smeta je pojavljivanje događaja na društvenim mrežama a da pre toga nisu pozvani vatrogasci na 193. Naš savet je da pre nego što slikamo, pozovemo 193. Sigurno će biti vremena da taj događaj i snimimo i posle postavimo na mreže. Ponadao sam se da će masovna upotreba mobilnih telefona dojavu požara podići na mnogo viši nivo, I jeste jedno 10 do 15 godina, a onda kada smo isforsirali duruštvene mreže i da mi budemo viđeni na događaju a ne ono što bi u stvari trebalo da uradimo, napravio se problem. Zato je moj savet da se prvo pozove 193, pa onda sve ostalo...

(Telegraf.rs)