Upozorenje klimatologa Đurđevića: Već u maju smo imali toplotni talas, a biće ih duplo više. Leta će biti duža

- Ljudima se mora ukazati na to da se stvari menjaju i da se menjaju na gore - kaže Đurđević

Zbog čega su klimatske promene upalile "crveni alarm" u svetu zna klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević koji je u "Uranku" na televiziji K1 najavio da nas u godinama i decenijama koje slede očekuju sve vidljivije promene klime.

- Uragan Agata koji je opustošio jug Meksika je klasičan uragan koji pogađa obale Amerike i Centralne Amerike. Ali, prvi put se dešava da uragan bude tako snažan u maju, jer obično počinju u junu i najjači su kasnije tokom leta. Mi smo već u maju u Srbiji imali toplotni talas, a obično se to dešavalo kasnije, od juna pa nadalje. Stvari su se malo istumbale, imamo sve više toplih perioda. Kako bude prolazilo vreme promene će biti vidljivije. Leto će biti sve duže, počinjaće sve ranije, a završavati se sve kasnije. Mi pratimo i druge parametre kao što je dužina vegetacionog perioda biljaka, perioda kada su aktivne, i on se već proširio za dvadesetak dana - istakao je profesor Fizičkog fakulteta.

Preporučujemo

Buduća klima će biti značajno toplija, uveren je profesor Vladimir Đurđević.

- Mi već sada na osnovu merenja znamo da imamo duplo više toplijih talasa u Srbiji, a u narednih 20 do 30 godina oni će se udvostručiti. Intenziviraće se ekstremne metorološke pojave u svetu poput oluja koje će postati razornije, imaćemo ekstremne padavine, suše će postati češće i intenzivnije. Ranije su se suše dešavale jedanput u deset godina, a do 2050. dešavaće se dva do tri puta u deceniji. To su suše u kojima izgubite celu poljoprivrednu sezonu. Mi smo imali primer takve suše 2012. godine kada je rod kukuruza umanjen 50 odsto, a značajno se smanjio i kvalitet roda. Pojavio se u kukuruzu tada aflatoksin, njime su se hranile krave, pa se potom pojavio i u mleku. Tada je odlučeno da se dozvoljena granica aflatoksina u mleku podigne i do dan danas je ostigla podignuta. Bolje je imati što manje aflatoksina u mleku i mi smo imali strože kriterijume nego mnoge zemlje EU pre te 2012. godine. Sada je pitanje gde smo - kazao je klimatolog.

Profesor Đurđević na televiziji K1 kazao je da je trenutno u Istočnoj Africi velika suša, na granici potpune humanitarne katastrofe.

- Ali, pošto je sada sav fokus na ratu u Ukrajini, o tome niko ne govori. Mesecima traje suša, UN pokušava da osvesti države i vlade da pomognu, ali sve oči su uprte na istok Evrope. Ekstremni klimatski uslovi povećavaju tenzije u društvu i dovode do kriza, recesije... Prethodnih dana Srbija se suočila sa gradom i nevremenom i neophodna je zaštita u poljoprivredi, prevashodno u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Prvi korak je osiguranje useva, ali kod nas to nikako da postane praksa, uz korišćenje protivgradnih mreža. Nećemo doći do toga da vremenski uslovi budu toliko nepovoljni da nećemo imati hrane, odnosno da ćemo zbog nevremena gubiti useve i rod, ali do kraja ovog veka takav crn scenario moguć je ako ništa ne budemo uradili.

Ljudima se mora ukazati na to da se stvari menjaju i da se menjaju na gore, stav je profesora Đurđevića.

- Pod hitno takav trend moramo da zaustavimo kako ne bi dolazilo do nestašice hrane, velikih gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, problema u vodosnabdevanju. Na jugu naše zemlje može doći do velikog konflikta u vezi sa snabdevanjem vodom, jer voda treba industriji, poljiprivrednici hoće da navodnjavaju, a potrebna je i domaćinstvima. Biće pitanje ko će biti prvi i najveći korisnik te vode. Rešenje za sve probleme je da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum koji za cilj ima smanjenje korišćenja nafte, uglja, gasa i da u budućnosti proizvodimo više struje iz obnovljivih izvora. Mi konkretno moramo da ugalj koji nam je primaran izvor u proizvodnji struje zamenimo zelenim izvorima energije. Ovako teške stvari se ne dešavaju lako, a na svetskoj sceni vlada velika borba, jer se mnogi i dalje zalažu za korišćenje fosilnih goriva, a jača i nuklearni lobi. Cilj je da u narednih 30 godina većina energije dolazi iz vetra, sunca i vode. Svake godine nam treba sve više i više energije, koristimo sve više fosilnih goriva i svi ti parametri rastu eksponencijalno. I koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu je svake godine sve viša

Evropska unija, kako je klimatolog kazao na televiziji K1, već ima Zeleni plan dugoročnih investicija.

- Osnovni pravci delovanja EU su elektrifikacija saobraćaja i podizanje kapaciteta obnovljivih izvora energije. Tačno se zna koliko vetroparkova i solarnih panela treba da se izgradi. Govori se i o proizvodnji vodonika i razvoja industrije za proizvodnju baterija. Neke zemlje imaju pravilnike o tome da već 2030. ili 2035. potpuno bude zabranjena prodaja automobila koji koriste benzin kao gorivo - kazao je Đurđević.

- Sukob u Ukrajini je sve to usporio. Ne smemo zaboraviti ni na Kinu. Ona je dugo godina važila za zemlju koja će se teško odreći fosilnih goriva, ali i ona se sve više okreće zelenoj energiji. Grade vetroparkove i smanjuju korišćenje fosilnih goriva zbog zagađenja vazduha. Najveći broj solarnih panela na svetu dolazi iz Kine.

Istakao je profesor da i biljke menjaju svojstva kada rastu na višim temperaturama.

- Na visokim temperaturama menja se fiziologija biljaka. Menja se kvalitet i nutritivna vrednost hrane. Zbog visokih temperatura pojavljuju se štetočine i bolesti koje nisu postojale - kaže Đurđević.

- Postoje dobre šanse da će u Srbiji ovo leto biti toplije od prošlog, znatno toplije i sušnije od proseka. Biće to posebno problematično za poljoprivrednu proizvodnju.

Profesor je na televiziji K1 kazao da klimatske izbeglice već postoje i to širom sveta.

- Najveći udar je u podsaharskoj Africi, odatle odlazi najviše ljudi. Nadalje, imali smo nedavno jak toplotni talas na jugu Indije i Pakistana gde je bilo 50 stepeni. To su negostoljubivi klimatski uslovi sa deficitom padavina. To su oblasti koje će se tek suočiti sa posledicama koje će pogoditi veliki broj ljudi. U suptropskim oblastima klima je negostoljubiva jer su temperature visoke kao i količina vlage. To je loša kombinacija - rekao je prof. dr Vladimir Đurđević.

(Telegraf.rs)