Devojčice koje kače provokativne slike nisu prve na meti pedofila: Ovo je profil žrtava i mesta gde ih vrebaju
Dešavalo se da budu u sportskim klubovima u kojim žrtva trenira ili u pozorištu, otkrivaju predstavnici MUP-a na konferenciji o digitalnom nasilju
Seksualno uznemiravanje na internetu, prinude i ucene pornografskim materijalima maloletnika, u porastu su, upozoreno je na konferenciji o digitalnom nasilju održanoj u Narodnoj Skupštini Srbije.
Pripadnici MUP-a i predstavnici Ministarstva prosvete otvoreno su govorili o ovom problemu i ukazali na važne stvari koje mogu biti od koristi roditeljima i deci.
Preporučujemo
Sestra bratu donirala bubreg: Obavljena transplantacija u KC Vojvodine sa život srodnog davaoca
Lončar: Rastu liste čekanja, predložiću da se kovid bolnice, kada izađu iz kovid sistema, bave njima
Ono što iznenađuje je da profil žrtve nije onakav kako se u javnosti najčešće predstavlja. Na meti pedofila nisu prvenstveno devojčice koje kače "provokativne" slike na društvenim mrežama.
- Nekada smo i napadače mogli da ukalupimo, da kažemo da uglavnom potiču iz određenih socijalnih slojeva, da su određenih godina i obrazovanja. Sada toga više nema. Najmlađi pedofil u akciji Armagedon imao je 22 godine, a najstariji 82 godine. Različitih su socijalnih statusa i obrazovanja - poručila je Tatjana Đurašković, glavna inspektorka u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u MUP-u.
Zabrinjava da ono što im je svima zajedničko je da pre samog napada već imaju dodirnih tačaka sa decom.
- Oni su u kontaktu sa njima. Često sreću i njihove roditelje. Dešavalo se da budu u sportskim klubovima u kojim žrtva trenira ili u pozorištu. I ne rade oni nužno sa decom, ali rade u tom objektu gde dete redovno dolazi - pojasnila je Đurašković.
Zato na meti pedofila i nisu prvenstveno devojčice koje kače takve slike, već ono dete sa kojim uspeju da ostvare kontakt.
- Žrtva može biti svako dete koje intimno komunicira sa nepoznatim osobama. Devojčice jesu više žrtve na društvenim mrežama, a dečaci preko igrica, ali pravila nema - zaključila je inspektorka.
Na konferenciji je iznet podatak da samo tri do pet odsto dece prijavljuje roditeljima ako su žrtve digitalnog nasilja, jer imaju strah od kazne i nerazumevanja.
Roditelji su tek treća ili četvrta osoba kojoj se deca poveravaju, a na prvom mestu su vršnjaci, pa potom neka osoba koja je detetu bliska, ali nije roditelj.
Psihološkinja Ana Mirković je rekla da postoji hiljade znakova koji ukazuju da detetu nije dobro i da svaki roditelj može to da prepozna.
Ona je poručila roditeljima da slušaju svoju decu, da postavljaju pitanja i otvaraju razgovor sa decom jer će u toj dvosmernoj komunikaciji doći do nekih podataka.
(Telegraf.rs)