Prof. Otašević otkriva koliko je zdravo srce Srba: Obim posla u Dedinju dramatično povećan, a i liste čekanja

- Prethodne dve godine kovida 19, dovele su do toga da jedan značajan broj bolesnika, koji su imali potrebu za redovnim lekarskim intervencijama i pregledima, nažalost, nije mogao da dođe do odgovarajućih lekara zbog posvećenosti zdravstvenog sistema borbi protiv korona virusa. Tako da poslednjih nekoliko meseci jeste povećan broj bolesnika, ali nije samo povećan nego je i njihovo stanje dosta loše - kaže za Telegraf.rs prof. dr Petar Otašević

Nakon otvaranja "Dedinja 2", novog Instituta za kardiovaskularne bolesti, obim posla u ovoj zdravstvenoj ustanovi u Beogradu je dramatično povećan, za 30 odsto, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor doktor Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju. Osim toga što je povećan obim posla, i stanje bolesnika je dosta loše, a sve je to, kako objašnjava, posledica toga što više od dve godine zdravstveni sistem zbog kovida 19 nije funkcionisao na uobičajeni način, pa pacijenti nisu mogli da se kontrolišu. Takođe, kako navodi, sve ovo je uticalo i na povećanje lista čekanja na određene intervencije u ovoj ustanovi.

S tim u vezi, profesor moli sve pacijente za strpljenje.

Preporučujemo

- Jer, zaista je povećan obim posla posle kovida. Sistem nije funkcionisao na uobičajni način iz vrlo jasnih i opravdanih razloga, tako da je moj apel našim  kolegama, da nam šalju one bolesnike koji ne mogu da budu zbrinuti na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, a da bolesnici, ako zaista moraju da dođu kod nas, imaju razumevanja, jer je obim posla zaista dramatično povećan. Prethodne dve godine kovida 19, dovele su do toga da jedan značajan broj bolesnika, koji su imali potrebu za redovnim lekarskim intervencijama i pregledima, nažalost, nije mogao da dođe do odgovarajućih lekara zbog posvećenosti zdravstvenog sistema borbi protiv korona virusa. Tako da poslednjih nekoliko meseci jeste povećan broj bolesnika, ali nije samo povećan nego je i njihovo stanje dosta loše. To je direktna posledica manjka kontrole i neodgovarajuće terapije.

- Ono što je još problem, jeste što su naše liste čekanja značajno povećane u odnosu na period pre epidemije kovida 19. Ranije smo imali nekih 200 do 300 bolesnika na listama čekanja za koronarografiju i dilataciju, sada je taj broj, nažalost, 4 do 5 puta veći. Samim tim, čekanje na intervenciju je duže, ali se mi trudimo da te liste čekanja skratimo, međutim, pritisak je zaista veliki.

• Koliko sada u proseku čekaju pacijenti na te intervencije?

Teško je reći, jer radimo na smanjenju lista čekanja. Ali, u prethodnom periodu se čekalo po mesec, dva dana, sada je to barem tri do četiri puta duže.

• Koliko se starosna granica pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti pomerila ka mlađima?

Starosna granica se pomerila i ka mlađima i ka starijima. Bolesnicima koji imaju više od 80 godina potrebna je neka intervencija, bilo na zaliscima, bilo na krvnim sudovima. Ti bolesnici su kompleksni, jer su odmakle životne dobi, svaka intervencija kod njih je rizična i oni uglavnom imaju prateće bolesti - dijabetes, bubrežnu slabost, visok pritisak ili, recimo, prethodni šlog. Sa druge strane, imamo veoma veliki broj mlađih ljudi koji dolaze sa simptomima infarkta. Pre neki dan imali smo gospođu koja ima 31 godinu a koja je imala težak oblik akutnog infarkta miokarda. Možda je pošteno reći da ne postoje više neka pravila koja je to najugroženija skupina bolesnika koja dolazi kod nas.

• Ima li to veze sa epidemijom korona virusa, odnosno da li je posledica kovida 19?

I da, i ne. Životni vek se produžava, tako da imamo populaciju koja stari i onda je logično da sve stariji bolesnici dolaze na intervencije. Sa druge strane, kovid je, kao što sam već rekao, doveo do toga da kontrole nisu bile moguće ili nisu bile moguće u odgovarajućem obimu, pa je samim tim došlo do pogoršanja osnovnih bolesti kao što su dijabetes melitus, hipertenzija ili povećane masnoće u krvi, pa je to jedan od faktora rizika zbog kog vidimo da mlađi ljudi dolaze sa znacima akutnog infarktnog miokarda.

Inače, ja sam imao samo dva bolesnika posle kovida 19, koji su imali zapaljenje srčanog mišića - miokarditis, koje je zahtevalo hospitalizaciju i jedan produženo bolničko lečenje. Sva sreća, posle toga su se oporavili.

• Koji simptomi sasvim sigurno ukazuju na akutni infarkt miokarda?

Tipični simptom koji ukazuje na to je jak bol u sredogruđu koji se širi ka vilici, i u levu ruku. Tipično je da ti simptomi traju 20 do 25 minuta, i da mogu, ali i ne moraju proći kada bolesnik uzme nitroglicerin. Međutim, ono što mi često viđamo jesu te atipične prezentacije pre svega kod starijih ljudi i kod žena. One često imaju atipičnu prezentaciju infarkta miokarda, koja podrazumeva određeni tip probadanja u grudima, gubitak daha, a u nekim slučajevima dolazi do akutnog popuštanje srca, koje se manifestuje otežanim disanjem.

• Da li se ti simptomi češće javljaju u zoru, ili nema pravila?

Nema pravila. U jutarnjim satima se najčešće dešavaju šlogovi i infarkti, to zaista jeste tako, ali nema pravila. Mi smo dva dana u nedelji dežurni za zbrinjavanje bolesnika sa infarktom u Beogradu i široj okolini, i znamo da nema pravila u kom delu dana nam ti bolesnici dolaze. Mogu dolaziti u bilo koje doba dana.

• Ako osetimo taj bol u grudima, odnosno prepoznamo simptome infarkta, na koji način možemo sebi da pomognemo dok ne dođe Hitna pomoć?

Najbolje je da shvatimo kakav je to bol, koliko je stežući i da traje 15 do 20 minuta. Ako pritom znate da ste rizična grupa - imate povišen pritisak, šećer, masnoće, onda je razumno pretpostaviti da taj bol može da bude srčanog porekla, odnosno da može da bude infarkt miokarda. U tom trenutku je najbolje pozvati Hitnu pomoć, ispričati lekarima. Ono što ja nikako ne savetujem, da sami idete kod lekara, već da pozovete Hitnu pomoć. Lekar će proceniti kakvi su simptomi i ukoliko se radi o simptomima akutnog infarkta miokarda poslaće ekipu koja će uraditi EKG, koji predstavlja zlatni standard u dijagnostici infarkta.

Ukoliko se najverovanije radi o infarktu miokarda, onda je najbolje da uzmete 300 miligarama aspirina. Na taj način može doći do delimične razgradnje krvnog ugruška koji blokira krvni sud ili se bar taj krvni sud neće povćavati. Ono što donekle komplikuje situaciju jeste to što bol u grudima ne mora da bude samo posledica akutnog infarkta miokarda, može biti posledica cepanja aorte, to je najveći krvni sud u oragnizmu koji od srca praktično odvodi krv ka celom organizmu, može biti posledica embolije pluća.... Dobra vest po statistikama ljudi koji dolaze kod nas u ambulante sa tegobom bola u grudima, jeste da preko tri četvrtine njih ima nešto što mi zovemo nespecifičan bol, dakle nešto što nije ozbiljno kardiovaskularno oboljenje.

• Koliko trenutne vremenske prilike utiču na povećanje obima posla, odnosno na povećan broj bolesnika kod vas?

Nagle promene atmosferskog pritiska i nagla promena temperature, nebitno da li je zahlađenje ili otopljenje, dovodi do povećanog broja bolesnika, odnosno ljudi imaju više tegoba nego kada je vreme stabilno.

• Uskoro počinje sezona kupanja, kako srce reaguje kada naglo ulazimo u reku, jezero, bazen?

Bilo kakva nagla promena temperature ne godi našem srcu i krvnim sudovima, nebitno da li ste mladi i zdravi, ili stariji. Kada ulazite u vodu, neka to bude postepeno. Izbegavajte boravak na suncu, pa nagli skok u vodu, moj opšti savet je polako i pažljivo.

• Koji pregled i u kom životnom dobu svako od nas treba da uradi da bi srce bilo pod kontrolom?

Mi prevenciju delimo do i posle 40. godine. Do 40. godine je sasvim dovoljno jednom u nekoliko godina, na 4, 5 godina da se izmeri krvni pritisak, uradi krvna slika i provere šećer, masnoće. Posle 40. godine savetujemo da se pregledi obave jednom godišnje a on treba da uključi i EKG, merenje krvnog pritiska i osnovnu laboratoriju. Ono što je nama jako važno jeste da vidimo kakve su masnoće i kakav je odnos dobrog i lošeg holesterola. To određuje rizik od velikih neželjenih kardioloških bolesti kod svakog pojedinca. I, naravno, ukoliko se desio neki kardiovaskularni događaj, onda savetujemo da se svoj kardiolog posećuje jednom u 3 do 6 meseci.

• Da li se to sada preporučuje i onima koji su imali kovid 19, s obzirom na to da se pokazalo da je sistemska bolest?

Komplikacije kovida u kardiovaskularnom sistemu su relativno česte, međutim, ono što je dobra stvar jeste da su one relativno blage, i da sa vremenom prolaze. Sada već imamo jedno dosta ozbiljno iskustvo u praćenju komplikacija kod bolesnika, i ono što sam ja viđao u svojoj praksi jeste praktično nepravilan rad srca, preskakanje srca ... Najčešće terapija za te poremećaje nije neophodna ukoliko sam virus nije oštetio srčani mišić i ukoliko nije doveo do slabljenja srca. Ukoliko ste imali kovid, i imali ove tegobe, jedan pregled posle mesec dana nakon preležanog ekcesa je dovoljan i ukoliko se te tegobe povuku ne morate ići na redovne kontrole. Naravno, ukoliko se tegobe sve teže, treba ići na redovne kontrole.

• Pomenuli ste kada aspirin treba piti ali kada ga treba izbegavati?

Dugo je vladala fama da vas jedan aspirin dnevno praktično spasava od kardiovaskulranih bolesti, raka debelog creva ... Pre nekoliko godina su izašle velike studije koje su zapravo zaključile da mesto aspirinu u primarnoj prevenciji u srečavanju infarkta i šloga kod ljudi koji ranije nisu imali neki sličan događaj zapravo nema mnogo smisla. Zašto? Zato što aspirin nepovoljno utiče na sluznicu želuca, odnosno izaziva gastritis i može izazvati čir, i ukoliko su te tegobe veće mogu izazvati i krvarenje iz želuca. Kada su napravljene analize videlo se da 2 odsto dobije ta velika krvarenja koja mogu biti životno ugrožavajuća a da je tek  sličan procenat bolesnika koji će imati manje infarkt i šlog tako da kada se sve sabere vidi se da je efekat neutralan. I, zbog toga se praktično kod bolesnika u toj primarnoj prevenciji veoma malo preporučuje a uglavnom on ne preporučuje.  Kod bolesnika koji su imali infarkt, koji su imali šlog je potpuno druga priča i ti bolesnici treba doživotno da uzimaju aspirin u svojoj terapiji.

• Koliko mesečno uradite operacija na Institutu "Dedinje"? 

Dnevno radimo desetak operacija na otvorenom srcu, s tim što kolege hirurzi, upravo, zbog tih velikih lista čekanja, rade i subotom, tako da na mesečnom nivou uradimo nekih 240 do 250 operacija na otvorenom srcu.

• Koliko vam je nova zgrada povećala obim posla?

Nova zgrada nam je pre svega poboljšala kvaliteta rada. Dobili smo nova odeljenja preoperativne nege, postoperativne nege, operacione sale, i nove krevete u intenzivnoj nezi. Imamo potpuno novi ambulantni poliklinički deo, koji omogućava većem boju bolesnika da dođe kod nas na preglede, tako da je u ovom momentu obim posla u odnosu na period pre nove zgrade povećan za približno 30- ak odsto.

• Gde se Institut nalazi sa terapijom i tehnologijama u odnosu na ostatak sveta?

Mi smo jako blizu najrazvijenih nacija u tom smislu. Vrlo često se poredimo sa vrhunskim ustanovama u inostranstvu kao što su Mejo klinika, Akaha u Beču... Vladamo najvećim brojem savremenih tehnologija koje postoje. Ono što je problem, jeste što je medicina sada jako skupa, i što savremene tehnologije nekada nisu dostupne o trošku zdravstva.  

Dobra stvar je da od pre nekoliko meseci zamena aortnih zalistaka ne mora da se obavlja otvaranjem grudnog koša, nego se može obaviti preko prepone, to je takozvana Tavi metoda i ona je dostupna o trošku RFZO, što je veliki napredak. Što se tiče lekova, pratitčno imamo sve lekove koji su dostupni u svetu. Naravno, neke u potpunosti refundira RFZO, neke, nažalost, ne.

• Ima li indicija da i transplantacije srca počnu da se rade u Institutu "Dedinje"?

Nažalost, Institut "Dedinje" iako je započeo prvi transplantacije u Srbiji pre više od 25 godina u ovom momentu nema odgovarajuće dozvole da bismo ih nastavili. Imamo tim i imamo iskustvo, i nadamo se da će transplantacije u jednom momentu biti rađene i kod nas.

(Telegraf.rs)