Čeka se formiranje Vlade i odluka da li će Krizni štab nastaviti da postoji: Kon o "višku smrtnosti" u Srbiji
Pojavljivaće se sigurno nove varijante ovog virusa i izazivaće pandemije, virus se dobro snalazi i prilagođava, rekao je Kon
Doktor Predrag Kon dugo se nije pojavljivao u javnosti, broj obolelih od korone je stabilan i nakon uskršnjih i prvomajskih praznika, a ni Krizni štab se dugo nije sastajao. Da li nas nakon leta očekuje novi rast brojki i koliko će nam korona pretiti u budućnosti, ovog jutra za dr Predraga Kona bila su pitanja u „Uranku“ na televiziji K1.
Istakao je najpre da kada neko nema šta da kaže, ni ne treba da se pojavljuje u medijima.
- Živećemo sa koronom u narednih sto godina, a možda i duže. Nikako nemam nameru da „mračim“ i svakako da to neće biti ovim intenzitetom, ali novi virus se pojavio i ostaje sa nama. Kao što se i virus menja, menjaće se i naš odgovor na prisustvo virusa, što znači da će kliničke slike biti lakše. Ali, pojavljivaće se sigurno nove varijante ovog virusa i izazivaće pandemije. Od novembra kada se pojavio, omikron je do danas stvorio pet podvarijanti. To znači da se virus dobro snalazi i prilagođava. Svaka od tih varijanti uspela je da izbegne imunitet stečen vakcinacijom ili preležanom bolešću – kazao je dr Kon.
Činjenica je, rekao je da je efektivnost vakcina smanjena.
- Moraće da se menja i sastav vakcine i to se očekuje. Da nema razvoja nauke, ne bismo znali šta se dešava. Vakcinacija je temelj prevencije. To je zapravo primarna prevencija. Mora da nam uđe u svest da je vakcinacija bedem i temelj javnog, odnosno narodnog zdravlja. Kada dobijete buster dozu dolazi do naglog skoka antitela i bez obzira na to što omikron zaobilazi taj imunitet, kliničke slike su mnogo blaže.
Potrebno je temeljno istraživanje koje će trajati godinama da bi mogli da pouzdano govorimo. Ono što je dokazano je da vakcina radi. Primera radi, podaci pokazuju da 4. doza vakcine u Izraelu u procentu od 78 odsto štiti starije stanovništvo od smrti i teške forme bolesti. Ali, zna se i da ta zaštita traje kratko. Najmanje tri do četiri meseca, a govori se i do godinu dana. Zato je neophodan razvoj novih vakcina da bi se ta zaštita bar sezonski produžavala – naglasio je dr Predrag Kon.
Prirodno i očekivano ponašanje virusa
Dr Kon kazao je da je za očekivati da se virus trudi da opstane.
- Možemo potpuno sigurno da kažemo da se na terenu dešava prirodni tok, odnosno, da se virus neprekidno menja, što je očekivano. Svakih nekoliko meseci davaće blagu formu respiratorne bolesti. Nekada smo sve viruse, njih oko 200, nazivali prehladom. A onda se izdvojio grip. Tako se sada, odnosno pre dve i po godine, izdvojio virus korona, odnosno bolest kovid 19. I ove bolesti će biti sigurno i nadalje, a pitanje je samo u kom intenzitetu i najverovatnije neće biti u ovolikom broju. Verovatnoća da se situacija pogorša i da ode u suprotnom pravcu od onog koji očekujemo je mala i iznosi 1:20.
Odluke slede
Dr Kon kazao je da ne liči na to da ćemo u doglednom periodu imati problema.
- U naredne dve nedelje situacija će se dodatno smirivati. Pratiće to i neke odluke, i to bi trebalo da je na stolu. Ljudi se i dalje vakcinišu ali u tako malom broju da to ne može da ima značajnog efekta na kompletno stanovništvo. Prisutne su u celom svetu velike razlike između urbanih i ruralnih sredina i trend je takav da se mnogo više ljudi vakciniše u urbanim sredinama. Tako je u većem delu sveta i kod nas. Razlike su i u uzrastu. Postoje zemlje gde se vakcinišu deca starija od pet godina, a kod nas od dvanaeste, ali taj procenat je u Srbiji veoma nizak.
To će sve imati svoje posledice. Postoji trend pada imunizacije dece i moraćemo mnogo da radimo na tome. Moje mišljenje je da to pitanje mora da uđe u prosvetu. Da se o vakcinaciji govori još u osnovnoj školi, jer jedino tako čovek može da bude svestan šta znači vakcinacija. Da se ne treba plašiti vakcine, jer se tako dobija zaštita od brojnih bolesti. U Beogradu je buster dozu (treću i četvrtu) primilo oko 40 odsto stanovnika. Procenat punoletnog stanovništva koje je imunizovano protiv korone u Srbiji je 54 do 55 odsto. U Beogradu je to oko 60 odsto. Opština Stari grad ima najviše vakcinisanih.
Situacija u Kini
Kina ima sistem nulte tolerancije, kazao je dr Kon.
- To podrazumeva ono što smo mi imali na početku epidemije - izolaciju i karantin. U Kini su najviše koristili svoje vakcine i one su za omikron najmanje efikasne, ispod 50 odsto. Tako pokazuju analize. Naglo otvaranja Kine dovelo bi do naglog zaražavanja iako bi bolest bila blaga, ali bi posledice bile ozbiljne. Ne mogu tako lako da odustanu od situacije u kojoj se nalaze, iako Svetska zdravstvena organizacija daje signale da to neće dati dobre rezultate. Prema SZO, trajno zadržavanje takve situacije samo odlaže problem.
Višak smrtnosti
Epidemiolog dr Kon kazao je da je bilo je mnogo kritika na račun vođenja pandemije u našoj zemlji.
- Ovo prvi put govorim: Ova zemlja je pokazala da zna da vodi pandemiju. Višak smrtnosti koji se pojavio ili takozvani ekscesni moratalitet traži duboko promišljanje i ozbiljne analize. Treba da se zna i kakvo je zdravstveno stanje stanovništva bilo pre pandemije. Pitanje narodnog zdravlja je krajnje ozbiljno pitanje i potrebno je ozbiljno ulaganje u taj sektor. Sada se to vidi, a analize treba da to i dokažu. Ova zemlja je našla balans. Ja nisam neko ko odlučuje, ja sam uticao na odluke. Odluke donosi država i pokazala je da je znala da ih donosi, i da zna da se snalazi u kriznim situacijama.
Medicinski deo Kriznog štaba javno je iznosio i suprotna mišljenja, ali prihvatam da su u tom trenutku to bile odluke koje su bile adekvatne. Neke mere koje smo predlagali nisu donete, ali ova zemlja je bila vođena kroz pandemiju bez ozbiljnih sukoba. Ipak, i sa viškom smrtnosti kojim bi trebalo da se pozabavimo. To je zadatak javnog zdravlja i analize će trajati godinama. Ali to je nužno kako bismo naučili šta se dogodilo i sprečili slične scenarije u budućnosti – naglasio je dr Predrag Kon koji je kazao da sednica Kriznog štaba nije održana mesec dana i da je trenutno u tehničkom mandatu.
- Čeka se formiranje nove Vlade i odluka da li će Krizni štab nastaviti da postoji.
(Telegraf.rs)