Čačak, Kruševac... Gde može biti sledeći zemljotres u Srbiji? Pripadamo pojasu sa starim "ožiljcima"

Statistika pokazuje da su kod nas najjači zemljotresi bili od 5 do 6 stepeni po Rihterovoj skali

Nakon serije zemljotresa u Hrvatskoj, ponekog u Severnoj Makedoniji, par njih je pogodilo i Srbiju. Jedan, jačine 2,6 stepeni po Rihteru, desio se 10. maja prepodne u Čačku, a u ranim večernjim satima nešto jači - 3,9, pogodio je Deligrad, 16 kilometara od Kruševca. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović, kaže za Telegraf.rs da nam sve to govori da je ovo područje potencijalno moguće za zemljotrese, jer se mi nalazimo na granici dve ploče velike. To je afrička ploča koja podilazi pod Evropu.

- Ali, ta granica nije fizički onakva kakva je danas već je to jedno područje širine par stotina kilometara, naravno dužine nekoliko hiljada kilometara. Taj proces kretanja je utvrđen pre skoro blizu 200 miliona godina. Svi mi koji živimo na planeti, plivamo na pločama koje se međusobno kreću po astenosferi. To je jedna zona koja je oko 200 kilometara ispod nas i koja je polutečna. Zemlji je spoljašnje jezgro od metala gvožda i nikla koje je tečno, a ima jedna zona koja je na nekih 200 kilometara ispod, i ona je polutečna. I, mi, u stvari, plivamo. Svet se kreće levo i desno. Mi smo, na našu sreću ili nesreću na granici te dve ploče, gde su najintenzivniji zemljotresi i vulkani. Sticajem okolnosti Balkan je malo u senci. Najkritičnija je priča između Južne i Severne Amerike, onda deo Japana, deo zapadnog istočnog Pacifika, Atlantskog Pacifika. Tu su baš veliki osinjaci. Mi smo malo dalje, i ovde je pre mnogo miliona godina bio vrlo intenzivan magmatizam, i vulkanizam koji je naravno praćen zemljotresima. Sada ćutimo - objašnjava prof. Milovanović.

Preporučujemo

Zemljotresi i vulkani su potrebni

Svi se mi bojimo zemljotresa, a naš sagovornik napominje da nam i oni i vulkani, zapravo, trebaju.

- Kada bi život bio drugačiji, i kad bi oni stali, zemlja bi umrla. Jer, neće biti dizanja i spuštanja tla ako sve to stane. Onda bi vrlo brzo svi okeani bili zasuti peskom, glinom, i šljunkom, planine erodovane, i sve bi bilo ravno. Te pojave su veoma važne jer održavaju život onakav kakav je danas. Ne možemo da ih predvidimo jer nemamo mogućnost da ih direktno merimo ali smo utvrdili ta povlačenja na osnovu prisustva određenih vrsta stena i minerala, koji nastaju samo u tim uslovima. Naravno, meri se kretanje ploča, mi smo merili kada se usred Pacifika širio okean za nekih 10 do 15 centimetara a prema Alpima se povlači. Tamo je paklenica. Mi smo ovde malo u senci događaja. Drugim rečima, pre 100 miliona godina ovde je bila vriska kao što je bilo u području Anda i sad se to zatvorilo, ali tu su neki stari od operacija ožiljci. Nemamo mogućnost da predvidimo niti zemljotres, niti vulkan jer je to ogroman prostor za koji čovek ima monitoring ali on je nedovoljan. Te ploče se vrlo teško pomeraju, dok se jedna pomeri levo a druga desno i energija akumulira, a zemljotres nastaje kada se akumulirana energija ispusti, ili deo ploče podvuče, oslobodi. Samo klekne - kaže naš sagovornik.

Zemljotresi se prate, meri njihov intenzitet i stavljaju na kartu više od 100 godina. Po toj statistici Srbija pripada Alpsko-himalajskom pojasu, na kojem su "ožiljci" od ranijih potresa.

- Taj pojas koji ide od Italije pa preko Banjaluke, pa preko Bosne, Beograda, Kopanika pa ulazi u Grčku, Tusrku do Himalaja i to je čuveni Alpsko-himalajski pojas, na njemu su stari ožiljci na kojima se lakše ta energija oslobađa, jer su to stare rane. Sad ćutimo ali moramo da pratimo sve što se događa. Moramo na na neki način sebe pripremiti i edukovati kako se ponašati kada se dogodi zemljotres - napominje prof. Milovanović.

Prema njegovim rečima, statistika pokazuje da su kod nas najjači zemljotresi bili od 5 do 6 stepeni po Rihterovoj skali.

- Nisu zabeleženi jači. Možda ih je ranije bilo, pre više stotina miliona godina, ali svi ovi su bili mali. Obično se posle jako zemljotresa dešavaju slabiji jer se smatra da je to smirivanje tla. Možda su ovi slabiji posledica nekog jačeg, jer sve ovo što se dešavalo u Skoplju, Banjaluci, Kraljevu, kod Zagreba, sve se to oslobađa energija. Pošto se ploča pomera levo-desno, ona je negde štucnula, ali nije cela ploča, već samo njeni delovi klekli pod uglom od 20, 25 stepeni. Mi to nemamo mogućnost ni sa čim da odredimo, mi samo možemo da uočimo oslobađanje energije, da "bacimo" na kartu i da posmatramo šta se zapravo statistički događa da bi na neki način prejudicirali u kom prostoru će biti zemljotresi - kaže on.

Karta seizmičkog hazarda 

Republički seizmološki zavod na svom sajtu ima Kartu seizmičkog hazarda Srbije izrađenu 2018. godine. Na njoj preovladavaju žuta i narandžasta boja, a svaka od njih znači koliki bi intenzitet zemljotresa po Merkalijevoj skali mogao da se dogodi u određenom prostoru.

Po njoj, najjači udari od 8 stepeni po Merkaliju mogli bi da se dogode u Svilajncu, Kragujevcu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Aleksandrovcu, Kraljevu, Čačku, u Raškoj, Novom Pazaru, Valjevu, Negotinu... Od 7 do 8 stepeni bi mogao da bude u Beogradu, Šapcu, Ivanjici... Sa druge strane, najbezbednija je Subotica, koja je označena zelenom bojom i u njoj je potencijalni moguć udar od 5 do 6 stepeni po Merkalijevoj skali.    

- Ono što je veoma važno za ovaj prostor Srbije, Seizmološki zavod je uradio kartu seizmičkog hazarda. Tu su prostori koji su vrlo važni za gradnju građevinskih objekata - zgrada mostova, tunela, puteva, koji trebaju odgovarajuću zaštitu i sugurnost. Na karti su stepeni po Merkalijevoj skali, na njoj su označeni stepeni odnosno koliki intenzitet zemljotresa bi mogao da bude. Svako ko gradi mora bi da ima to u vidu zarad stabilnosti i sigurnosti. To je njena najveća vrednost  - objašnjava prof. Milovanović, a na pitanje da li je seizmika naših građevina dobra, kaže da je njegovo lično viđenje da jeste:

- Siguran sam da postoje institucije koje kontrolišu da li se poštuje Zakon, moje lično viđenje je da se većina pridržava, ali podaci o urušavanjima koja se dešavaju govore da su to posledica, ne nestručnosti, nego nepoštovanja zakonskih regulativa, koje moraju tu da budu - završava prof. Milovanović i za kraj dodaje da klimatske promene direktno ne utiču na pojavu zemljotresa ali indirektno da.

(Telegraf.rs)