Dr Siniša Vujić o prakulturi našeg naroda: Proučavanje srpske epske poezije i pronalaženje poruka

Nova kolumna Prof. Dr Nenada Dikića daje novo svetlo na srpsku istoriju

Postoji mnogo doktora koji su bili veliki pisci i mislioci. Neke od njih sam pomenuo u svojoj prvoj knjizi u kojoj sam pisao o medicini u književnosti „Ordinacija doktora Faustusa“ . ali ono što raduje je činjenica da doktori ne posustaju i da svaka nova generacija iznedri bar nekog ko razmišlja izvan okvira medicine, a za dobrobiti zajednice.

Doktor Siniša Vujić izgleda da korača u tom smeru. Iako je uspešno završio Medicinski fakultet, podjednako uspešno je postao jedan od naših boljih penjača i alpinista. Dokaz za to je izvanredna knjiga „Penjanje u Srbiji“ (2013) koja, ne samo da je pravi vodič za penjanje, već je jedinstvena na srpskom jeziku.

Preporučujemo

I kako to već biva čovek koji se odvaži da ide u planine postavlja sebi razna pitanja i traži odgovore. Siniša je otišao u autentičnom smeru, kako kaže na svom YouTube kanalu „Slovo ljubve“  da koristeći neke lepe misli izađe iz kolotečine i pokuša da objasni kulturu sopstvenog naroda.

I to je započeo tako što je proučavao srpsku epsku poeziju, pronalazeći značajne poruke koji su njihovi pisci hteli da nam kažu. Za njegovu analizu su važni ciklusi od kojih smatra da su tri najvažnija - dnevni, mesečni i godišnji.

Naravno, druge cikluse je pronašao u epskoj poeziji, posmatrajući razvoj sopstvenog naroda kroz vekove, ali meni je najinteresantnije njegovo objašnjenje da mi u broju jedan imamo osnovni ciklus koji savladavamo svakog dana – jeDAN. Mada me najviše iznenadio ciklus izračunat iz života Kraljevića Marka i njegovog konja Šarca koji su se družili 160 godina

„Evo ima sto i šeset ljeta

Kako sam se s tobom sastanuo,

Još mi nigda posrnuo nisi“

da bi se dalje u pesmi pokazalo da Marko živi 300 godina

Viđe Marko kad će umrijeti;

Suze proli, pa je govorio:

„Laživ sv’jete, moj lijepi cv’jete!

L’jep ti beše, ja za malo goda,

Ta za malo, tri stotin’ godina!

Tih 300 godina Siniša u zanimljivoj analizi koristi kao ciklus kojim opisuje život srpskog naroda, na primer 1240. Nemanjići (procvat), 1540. Sokolovići (obnova), 1840. Obrenovići i Karađorđevići (obnova) Pogledajte odličan Sinišin razgovor sa gospođom Tatjanom Mićić.

Sam naziv Slovo ljubve Siniša smatra da znači isto što i filozofija jer opisuje ljubav (ono što se ljubi tome se i teži) prema misli (reč, slovo, mudro slovo, mudrost) isto što i filozofija znači na starom Grčkom philos (sklonost prema, ljubav) i sophia (mudrost) ili u prevodu “ljubav prema mudrosti”. Jedna razlika između filozofije i Slovo ljubVE je upravo u ta dva poslednja slova „VE“ što u suštini označava nešto što se vidi odnosno filozofiju koja se vidi.

I kao što kod Jin i Jang imamo krug podeljen na belu i crnu površinu, tako u Slovo ljubvu imamo čojstvo i junaštvo, objašnjeno od strana Marka Miljanova vojvode i pesnika kojia je čojstvom definisao potrebu da zaštitimo druge od sebe, a junaštvo da odbranimo sebe od drugih. Na kraju zaključuje da bez čojstva nema čoveka, bez junaštva ni junaka.

A suština su našea reči odnosno slova kao alati, odnosno kako se dekodira jezik koji govorimo. Tako recimo reč „narod“ znači ROD koji leži NA nečemu ili izvedene reči izROD, poROD, RODoljub, priRODa.

Ipak meni se najviše sviđa reč RAD jer iako je mnogi tako ne doživljavaju ona je deo reči RADost, jer verovatno za razliku od većine smatram da su radosni samo oni koji rade. Ispostavlja se da jezik kojim pričamo krije mnoge tajne, pa deluje nelogično da se tome pridaje tako malo pažnje. Mslim da je Sinišino učenje jako interesantno, jer utiče da se zamislimo o tome ko smo i čemu treba da težimo.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)