U ovom srpskom selu desili su se strašni zločini: Decu su prodavali, deca su i ubijala, a vlada zavera ćutanja

Ova romska mahala već decenijama neformalni je regrutni centar za prosjake svih uzrasta koji odavde kreću put gradova Srbije, regiona pa i cele Evrope

- Ne, takve nema ovde. Idite u susedno selo, možda je otuda. Znam sigurno, pa živim ovde. Ma nemojte da pitate te momke kad vam kažem, pa ja bih znala, idite odavde, samo gubite vreme... Ovim rečima je novinara Telegrafa dočekala meštanka aleksinačkog sela Prćilovica dok smo se raspitivali za rodbinu tada nestale, sada već nađene šesnaestogodišnjakinje M. S.

I to ne bi bilo ništa čudno da se sticajem okolnosti nismo parkirali baš ispred kuće M. S, odnosno na mestu gde nas je susrela „predusretljiva“ meštanka koja se trudila da nam što pre vidi leđa.

Preporučujemo

Za selo Prćilovica ovo je sasvim uobičajen gest, zbog čega nismo ni naseli na priču navodno dobro informisane komšinice, nego smo informaciju potražili od dečurlije koja nam je dotrčala u susret. Oni još nisu usvojili nepisano pravilo koje je odvajkada na snazi u ovom selu, da je sve dozvoljeno ali da se o tome sa pridošlicama ne razgovara, bilo da su radnici Centra za socijalni rad, policajci, pa i novinari.

Ova romska mahala već decenijama neformalni je regrutni centar za prosjake svih uzrasta koji odavde kreću put gradova Srbije, regiona pa i cele Evrope. Čitave po pravilu mnogočlane porodice opredelile su se za prošnju u vidu zanata unazad stotinak godina. Glavni adut su im deca uključujući i bebe koje majke nemilosrdno iskorišćavaju kako bi dirnule srca prolaznika i iskamčile novac. Baš zbog ovakvog načina života ovo selo je bilo poprište nekih od najstrašnijih zločina prema deci, jezivih slučajeva zlostavljanja, pa i incesta. Međutim, svaki pokušaj da se ovom užasu stane na kraj okončavao se bez rezultata jer u selu vlada zavera ćutanja.

Blatnjavi sokaci, udžerice koje izgledaju kao da će se svakog trenutka srušiti, gomile smeća i musava deca koja trčkaraju na sve strane, prvi je utisak koji će steći svako ko zabasa u ovo selo. Meštani su predusretljivi, ali samo do trenutka dok se ne pomene prosjačenje. Listom tvrde da niko iz njihovog sela to ne radi te da žive od socijalne pomoći i prikupljanja sekundarnih sirovina nudeći najneverovatnija objašnjenja za dokazane slučajeve prošnje čiji su akteri iz Prćilovice.

Izuzetak nije bila ni porodica šesnaestogodišnjaka koji je pre tri godine izboden u Nišu dok je tražio novac od prolaznika na Bulevaru Zorana Đinđića. Njegov otac kazao je novinaru Telegrafa da je dečak odlazio u Niš da navodno kupuje mobilne telefone koje su preprodavali u selu, prećutkujući činjenicu da je tinejdžer mesecima "stacioniran" ispred Kliničkog centra gde moljaka za novac. Čak je „objasnio“ da se na mestu gde je ranjen našao greškom, jer je navodno pogrešio autobus kojim je trebao da ode do niške pijace.

Pre desetak godina u Prćilovici je došlo do užasnog zločina čiji je izvršilac bio desetogodišnjak. Mališan je, iz nikad utvrđenih razloga, ugušio dvogodišnju sestru dok je njihova trudna majka bila u prošnji. I tada je novinarima rečeno da je majka navodno bilo kod lekara iako je viđena u Nišu kako prosi. Centar za socijalni rad u Aleksincu tada je saopštio da je ista žena rodila najmanje šestoro dece, ali da se tačan broj ne zna jer je „ordinirala“ po gradovima od Srbije do Crne Gore. Preživela deca su joj oduzeta i smeštena u hraniteljsku porodicu.

Prodato petoro dece iz jedne porodice

Po zlu je čuvena i jedna porodica koja je pre 16 godina prodala petoro dece uzrasta od pet do 10 godina za ukupno 1.250 evra, a radi prošnje. Organi gonjenja muku su mučili da im dokažu krivicu, jer je celo selo potpisalo peticiju da nisu krivi te da su mališane samo dali rođacima jer nisu bili u stanju da ih čuvaju s obzirom na to da su ih imali desetoro.

I tada su novinare ubeđivali da sa trgovinom ljudima niko od njih nema ništa.

- Mi smo uzeli dvoje, nemaju ’leba da jedu, sirotinja... Kakva prodaja, kakvi prosjaci. Uzela sam ih da ih čuvam kao svoju... Ma dece mi moje, nisam ih terala ni na šta – klela se jedna meštanka opravdavajući prisustvo tuđih mališana u svojoj kući.

Liga Roma: Bacaju ljagu na sve Rome

Osman Balić, direktor Yurom centra i predsednik predsedništva Lige Roma koja okuplja sva romska udruženja, apeluje da se Prćilovčina stane na kraj jer, kako ističe, brukaju sve pripadnike ove etničke manjine.

- Oni su specifična zajednica, na neki način i izolovana, izjašnjavaju se kao Romi, ali se sa drugim Romima ne mešaju. Tamo žive poslednjih sto godina i sve vreme se bave prosjačenjem. Tamo ima i incesta i svačega, lično sam ih prijavio policiji zbog prodaje dece, ali je sve uzalud. Ne samo što šalju prosjake po regionu, prosjake iz Prćilovice možete sreti ne samo u zemljama u okruženju već i u Briselu i u Amsterdamu. Moraju biti procesuirani svi koji su umešani u tu nečasnu rabotu, jer bacaju ljagu na sve Rome – naglašava Balić.

On je svojevremeno upozorio i Interpol na porodicu koja je prodala petoro dece, ističući da se oni bar deset godina bave trgovinom ljudima.

Prošnja kao transgeneracijsko zanimanje

Bratislav Timotijević, dugogodišni rukovodilac odeljenja za maloletničku delinkvenciju u niškoj Policijskoj upravi, sada u penziji, dobar deo svog radnog veka bavio se baš Prćilovicom.

- To selo nam je zadavalo i zadavaće glavobolju jer je tamošnjim meštanima prosjačenje osnovni izvor prihoda. Prošnja je transgeneracijsko zanimanje, od dede do unučadi svi se tamo time bave. Za prosjačenje ih pripremaju od malih nogu, majke ih kao bebe vode da prose i kako rastu tako nastavljaju. Možete ih sresti svuda, uz prometne saobraćajnice, gradskom prevozu, šetalištima... Dosadašnji naši napori dali su malo rezultata jer nismo imali ni adekvatnu zakonsku regulativu. Sve se svodilo na to da ih vratimo u Prćilovicu, Centar za socijalni rad im da novac, a oni se sledećeg dana pojave tamo odakle smo ih sklonili – kaže Timotijević.

Za gašenje ovog prosjačkog centra, kako naglašava Timotijević, potrebna je koordinisana akcija jer samo sistemsko delovanje može da zaustavi eksploataciju dece.

- Mora da se uključi lokalna zajednica, romske i nevladine organizacije, da se napravi svratište za decu ulice jer su ona u velikom problemu. Osim za prošnju, devojčice se prodaju za maloletničke brakove a šta se posle sa njima dešava nemoguće je utvrditi. Najviše izvršilaca i žrtava trgovine ljudima je baš iz ovog sela, policija to ne može rešavati od situacije do situacije, Prćilovica se mora rešiti na drugi način – objašnjava bivši inspektor.

Krivični zakonik: Do 12 godina zatvora

Novi Krivični zakonik sankcionisao je navođenje na prošnju kao krivično delo stavljajući je u okvir trgovine ljudima. Propisane su i stroge kazne od tri pa do čak 12 godina za navođenje i prinudu na prosjačenje. Međutim, sudeći po slici koju smo pre nekoliko dana zatekli u Prćilovici, tamošnji meštani ne odustaju od tradicionalnog načina života koji nimalo dobra ne donosi pre svega najmlađim članovima ove zajednice.

(Telegraf.rs)