Svrljig danas obeležava svoj dan: 3 godine se borili s Osmanlijama da bi se priključili Kneževini Srbiji

Svrljižani su samo čekali znak kneza Miloša da se konačno pripoje Srbiji, a glavni Milošev poverenik u Svrljigu bio je Radojko Tričković Sajtar, odvažni hajduk iz Prekonoge

Na današnji dan, 8. maja 1833. godine svrljiška nahija priključila se Kneževini Srbiji. Iako se Turska obavezala hatišerifom iz 1830. godine da se Kneževini Srbiji priključi 6 nahija, među kojom je i svrljiška, Svrljižani su tek tri godine kasnije to izborili ustankom, pišu juznevesti.com. 

Tri godine su Osmanlije odbijale da predaju teritorije, nego su povećavale poreze i činile teške zulume.

Preporučujemo

Granica Srbije 1833. godine

Svrljižani su samo čekali znak kneza Miloša da se konačno pripoje Srbiji, a glavni Milošev poverenik u Svrljigu bio je Radojko Tričković Sajtar, odvažni hajduk iz Prekonoge.

Odobrenje kneza stiglo je 26. aprila 1833. godine i tada je pobunio “vilajet svrljiški”, pa je sa uspehom sprovedena hajka na sve subaše iz svrljiških sela, a 28. aprila jedna grupa ustanika krenula je da oslobodi Gurgusovac (Knjaževac) i izbavi zarobljene kmetove, a druga polovina uputila se da zaposedne Gramadu i preseče između Gurgusovca i Niša.

Istorijski zapisi kazuju da je Miloš Obrenović ponudio kapetanstvo Sajtaru koji je ponudu odbio. Ipak, knez Miloš je Sajtara postavio za buljukbašu na Gramadi, gde je ovaj tu ostao do smrti, čuvajući granicu od Turaka.

Sajtaru je postavljen spomenik na ulazu u Svrljig iz pravca Niša.

Za sve vreme trajanja ustanka, Svrljig je bio jaka vojna baza sa 300 vojnika sastavljena od ljudstva Svrljiške kapetanije pod komandom Jovana Boškovića. Svrljigu je po oslobođenju 1833. godine tada dodato i selo Popšica, a sedište sreza koji je tada imao 47 sela (danas 38) bilo je u Niševcu.

U knjizi "Svrljig i okolina" nalazimo podatak da je u Svrljigu postavljena granična straža, a da je 1836. godine u tom srezu bilo 10 karaula.

Opština Svrljig danas obeležava svoj dan.

(Telegraf.rs)