Preselila se iz centra Beograda u mali grad i živi svoj san: Mirjana diše punim plućima i uči druge ljude
- Priroda je ovde nestvarna, ima mnogo toga da se vidi i da svako nađe adekvatan odmor pod parčem neba ovog dela Šumadije - kaže Katarina
Iz centra metropole kakva je Beograd, gde svako hrli da razvije nešto što je napredno i moderno, sportistkinja Katarina Milošević pošla je u suprotnom pravcu. Ne mareći za komentare tipa "zašto iz veće u manju sredinu", ona je osmislila koncept za fizičko-duhovni razvoj, sprovodeći u delo davno zamišljene ideje o osnivanju joga-centra u Gornjem Milanovcu.
Dug prema rodnom gradu bio joj je inspiracija ali i motiv da te ideje i realizuje u gradu pod Rudnikom, i već deset godina uspeva da bude ne samo omiljena kod svojih praktikanata, nego i neko ko savetima podiže svoje klijente i na neki način okrepljuje.
- Nisam imala problem sa tim pričama da je nelogično otići ponovo u mali grad. Milanovac je moj grad, volim ga, osećala sam da će doći momenat da svoje ideje sprovedem u delo baš u njemu itd. Svako treba da postavi cilj i da pokuša da to kasnije sledi. Meni je cilj bio joga-centar u Gornjem Milanovcu - kaže za RINU instruktorka ove veštine i jedne sveobuhvatne psihofizičke discipline.
Klijenti koji dođu dugo se zadržavaju što je čini posebno srećnom i upravo to smatra potvrdom kvaliteta i sadržajnosti njenih "instrukcija".
- Moja ideja se u stvari realizovala napuštanjem Beograda. U glavnom gradu sam živela 20 godina, tamo studirala i osnovala porodicu, razvila se kao instruktor joge, a onda rešila da se vratim u rodni Milanovac. Specifičnost je da je moj joga-centar posvećen svim generacijama jer svako sebe može da pronađe u tome i tu nema nekih odvajanja po godištu - priča Miloševićeva i dodaje da je pravo bavljenje jogom započela još pre 10 godina u Beogradu.
Kaže da redovno obilazi svetske seminare i da je bilo potrebno vreme a i strpljenje za dostizanje pravog znanja i stepena primene usavršenih metoda.
Katarina je inače majka danas tinejdžera Arsenija kog je sa sobom povela u rodni grad i žive jednim drugačijim životom, a sa njima su i njeni roditelji kao i mnogi građani i građanke Milanovca kao i meštani okoline. Sve njih je angažovala da zajedno praktikuju jogu i žive zdravim načinom života.
Iz centra beogradske Knez Mihailove gde je ostavila prostor i gde je uspešno vodila više grupa pravac pod Rudnik da ostvari svoje snove, nije samo pitanje opredeljenja već i želje za mirnijim i zdravijim životom. U slobodno vreme ona planinari i kad god joj se ukaže prilika osvaja nove planinske vrhove u okolini. Rudnik joj je najbliži i najdraži.
- Priroda je ovde nestvarna, ima mnogo toga da se vidi i da svako nađe adekvatan odmor pod parčem neba ovog dela Šumadije. Rudnik je poseban, nikad dosadan i uvek iznova primamljiv - zaključuje Katarina.
(Telegraf.rs)