Škola u Novom Sadu upisala odeljenje bogatih Rusa: "Kažu hvala nastavniku nakon časa, samo da se ne pokvare"

Deca su sjajna. Lepo su vaspitani i izuzetno disciplinovani. Ja se nekad našalim kako se plašim da se ovde ne pokvare, priča direktorka škole

Jedna mala škola u Novom Sadu, koja sveukupno broji 520 đaka, drugačija je od bilo koje obrazovne ustanove u Srbiji. Zove se OŠ "Branko Radičević" i može se pohvaliti da među tih pet stotina školaraca ima i celo jedno odeljenje Rusa, odnosno dece sa ruskog govornog područja.

- Različitih su uzrasta, ali kada se zbroje, dobijete jedno celo odeljenje - slikovito nam na početku razgovara objašnjava direktorka škole Suzana Marić.

Preporučujemo

Imajući u vidu rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji, prvo smo pomislili da je reč o izbeglicama. Ali, ne. Reklo bi se da Rusima inače ne pada teško da život zamisle u Srbiji i lako se odluče da ga nastave ovde.

- U razgovoru sa roditeljima, vidimo da je uglavnom reč o ljudima koji su u Srbiju došli poslom. Mahom se radi o programerskim kućama koje su se preselile u Srbiju, pa dovele i zaposlene da ovde žive i rade - pojašnjava nam direktorka Marić.

Neki ruski đaci tu su već godinu ili dve, pa su savladali i jezik i sada pomažu sunarodnicima koji tek dođu u školu.

- Dobili smo jedan nalet većeg broja dece, dolaze po preporuci. Verovatno njihova zajednica ima neke forume gde se međusobno savetuju, pišu iskustva. Dođu u Srbiju, pa završe u Novom Sadu, i obavezno se odluče za našu školu - priča Suzana.

Škola đake sa ruskog govornog područja prima s oduševljenjem. I to baš velikim.

- Deca su sjajna. Lepo su vaspitani i izuzetno disciplinovani. Da li verujete da kažu hvala nastavniku kada završi čas? Izuzetno cene i poštuju rad nastavnika. Ja se nekad našalim kako se plašim da se ovde ne pokvare, a naši bi svakako mogli mnogo da nauče od njih - poručuje naša sagovornica.

Ipak, koliko god da razmena utiče dobro na decu, za školu i nastavnike je to težak i izazovan zadatak. Trenutno prave plan podrške za njihovu integraciju, a najveći problem, kažu, predstavlja nepoznavanje jezika sredine i jezika na kojem se izvodi nastava.

- Napravili smo neku strategiju i plan podrške, uključili smo profesorke ruskog i srpskog, ali i sve druge nastavnike. Da je lako, nije. Ovo je novo iskustvo i veliki izazov za sve nas - kaže direktorka.

U školi imaju i male Holanđane, Izraelce...

Rusi nisu jedini stranci u ovoj školi. Direktorka nam se pohvalila da imaju i đake iz Holandije, Izraela, Nigerije.

- Deca na prvom mestu uče da budu dobri drugari, da pomažu jedni drugima, prihvataju različitosti i budu tolerantni, i to je verovatno jedna od najlepših lekcija koju im ova škola nudi - zaključuje na kraju Marić.

(Telegraf.rs)