Svakih 10 minuta rodi se beba bez državljanstva, u Srbiji ih ima 2.000: Nevidljivi pred zakonom

Prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, najmanje deset miliona ljudi u svetu su apatridi

U Evropi 600.000 a u Srbiji je oko 2.000 ljudi bez državljanstva ili su u opasnosti da postanu osobe bez identiteta, nevidljivi pred zakonom. Iako je u najvećem broju populacija koja je u riziku od apatridije romske nacionalnosti, u najtežem položaju su interno raseljena lica sa KiM, ističe za RTS pravnica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a.

Prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, najmanje deset miliona ljudi u svetu su apatridi, a svakih deset minuta rodi se jedna beba bez državljanstva.

Preporučujemo

Budući da im je državljanstvo uskraćeno, često su im uskraćena i prava i usluge koje države pružaju svojim građanima.

Jelena Milonjić, pravnica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a kaže za RTS da je u Srbiji preko 95 odsto populacije koja je u riziku od apatridije romske nacionalnosti.

Rizici su različiti - marginalizacija, diskriminacija, ekstremno siromaštvo i život u neformalnim naseljima.

Kako jednu od najtežih posledica apatridije, Milonjićeva ističe neposedovanje lične karte.

- Lična karta nam je potrebna za različite usluge kao što je otvaranje bankovnog računa, zaposlenje, venčanje, upis dece u Matičnu knjigu rođenih - navodi Milonjićeva.

Prvi korak za one koji nisu upisani u Matičnu knjigu rođenih je da se obrate matičaru kako bi potom mogli da regulišu i svoje državljanstvo.

Milonjićeva ukazuje na to da je na osnovu Izmena zakona o vanparničnom postupku iz 2012. godine uvedena jedna sudska procedura pomoću koje se na lakši način utvrđuje vreme i mesto rođenja da bi se dobili lični dokumenti.

Za one koji žive u neformalnim naseljima prijavljivanje prebivališta može biti dodatni problem.

Kako do lične karte bez formalne adrese

Ako osoba stanuje u kući bez ulice i broja, prema zakonu o Prebivalištu i boravištu iz 2011. godine, može prijaviti adresu Centra za socijalni rad čim dobiju svoju prvu ličnu kartu.

- Za interno raseljena lica, osoba izbeglih sa KiM koje su tamo imale prijavljeno boravište ta opcija ne postoji, pa i posle 20 godina ne mogu da pristupe bilo kojoj usluzi na teritoriji Beograda. Tu je i problem upisivanja deteta u Matičnu knjigu rođenih majki koje ni same nemaju lična dokumenta. Dok god majka ne reguliše svoja lična dokumenta, njeno dete ne može biti upisano - naglašava Milonjićeva.

Prema njenim rečima, od 2010. godine dosta je učinjeno da se ovaj problem reši. Od 30.000 ljudi koji su bili u opasnosti od apatridije, danas ih je oko 2.000, od čega oko 200 nije upisano u Matičnu knjigu rođenih, dodaje pravnica odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a.

Ako se ovaj trend nastavi, iskorenjivanje apatridije bi se moglo očekivati pre 2024. godine.

(Telegraf.rs)