Sve zmije koje su se pojavile u Srbiji ovog proleća: Gde ih ima, šta da radimo kad ih vidimo i koje su otrovne

Ukoliko je zmija veoma dugačka, sigurno nije otrovna, čuvajte se trouglaste glave

Proleće je vreme kada zmije izlaze iz svojih skrovišta. Kako nam dolazi još toplije vreme, možemo da očekujemo da se ova stvorenja još više razgmižu po selima, gradovima, prirodi. I sve dok su u svom staništu dobro je - zmije su korisne i zaštićene vrste, ali nevolja nastane kada se s njom susretnemo u gradu, u našem podrumu, domu ili dvorištu.

Preporučujemo

Kako nam je ispričao Vladica Stanković iz udruženja "Poskok" ova sezona krenula je baš aktivno.

Jedna mala zmija uplašila je i prolaznike na užičkoj plaži.

Pamti se slučaj iz Jagodine, još krajem prošlog meseca, kada je Vladica uhvatio par poskoka. Mužjak i ženka, pozamašne dužine, oko 80 centimetara skrile su se u jednoj kući.

Kako se ovaj par našao u kući nije poznato, ali ono što se zna da su zmije već uveliko aktivne, jer činjenica da su i mužjak u ženka izašli iz hibernacije znači da kalendar ne vara. Mužjaci, inače tamni i sivkasti ranije izlaze iz hibernacije, a ženke, crvenkaste boje, čekaju još oko dve nedelje.

Vladica je predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok", koje po prijavi građana izlazi na teren i iz urbanih sredina vraća zmije u prirodno stanište.

Zanimljiv je i slučaj Jovana Živkovića, koji je kod Rače pronašao zmiju dugu čak metar i po. Zmija se dobro sakrila u staroj kući, a Jovan ju je iznenadio - kada je sa prijateljima rušio kuću, otkrio je i ovu zmiju.

- Kolega je radio sa skipom, a ja sam traktorom preteravao šut i pomagao da raščistimo teren. Samo smo u jednom trenutku videli zmiju koja je izašla ispod cigli i bila je ogromna. Moja slobodna procena je da ima oko metar i po i da je poskok - rekao je za RINU, Jovan Živković.

Ipak, zmije koje su toliko velike i koje nas naročito plaše dužinom, zapravo, po pravilu nisu otrovne. Otrovnice pređu tek nekih pola metra, a retko su duge do 90 centimetara.

- Jedna od razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je što su kod otrovnih uočljive žlezde na bočnim stranama glave, pa im je glava trouglastog oblika uz uočljiv vrat. Kod neotrovnih, glava manje primetno prelazi u telo i vrat nije uočljiv. Kod otrovnica je telo kraće, zdepastije, glava trouglasta, rep kraći i zašiljen. Otrovnice se obično nalaze gde ima kamena, serpentinska podloga, neotrovnice u visokoj travi, barska vodena sredina i u šumama - objasnio je za RINU Duško Brković, profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.

A kakva je situacija u Beogradu? Zmije su uveliko viđane uz beogradske reke, a sezona tek predstoji, objasnili su raznije za "Telegraf" iz Zoohigijene.

- Zmija će sada biti više, to je uobičajeno. Naši ljudi su profesionalci, obučeni za hvatanje zmija. Nije dobro da građani sami hvataju zmije, jer one su zaštićene životinje, vraćaju se u prirodu i ne treba ih povređivati ni uznemirati - kazao nam je tokom vikenda direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić.

Poslednji slučaj zmije, a da je to objavljeno, zabeležen je kod OŠ "Branislav Nušić" u Beogadu. Reč je o pozamašnoj, ali verovatno neotrovnoj zmiji smuk, koja, međutim, nije došla iz prirode. Ubrzo posle fotografisanja, međutim, neko je zmiju pokupio.

I herpetolog je pretpostavio da je reč o kućnom ljubimcu jer je reč o smuku, ali takvom kakav se u prirodi ne nalazi na evropskom kontinentu.

(Telegraf.rs)