Stefan nikad nije govorio da je loše, a bolnicom su odzvanjali jauci: "Muk, kao da je neko isključio ton"

- To kakav je on borac, pokazuje činjenica da je on sa osmehom otišao u Tursku i stigao tamo nasmejan, verujući da će opet videti sve nas koji smo ga čekali - kaže za Telegraf.rs drugarica Stefana koji je juče preminuo

Stefan Avakumović (24) koji je juče u bolnici u Turskoj izgubio bitku sa kancerom debelog creva, biće sahranjen sutra na groblju u Ostružnici. Opelo će se služiti u 13 časova, a svi koji žele da mu upute poslednji pozdrav to mogu da urade od 10 sati u crkvi Svetog Nikolaja u Ostružnici.

Ovo naselje od juče živi u tišini. Otkako je stigla vest protiv koje se borila cela Srbija, u Ostružnici je muk. Meštani kažu, "kao da je neko isključio ton".

Preporučujemo

Svi ćutke pate za momkom koji je tek trebalo da živi, a dok je živeo, svima je nametao osmeh na lice... Svi se ćutke pitaju "Zašto on?", svi ćutke "govore" kako je njegova smrt nepravda, svi se pitaju i osećaju krivicu da li smo mogli ranije i da li smo mogli više da mu pomognemo. I, da li bi bilo drugačije da je tako. I, da li bi se onda Stefan pevajući vratio iz Turske.

Otišao je u jakim bolovima i ranama po lek. Izgleda kasno. I u bolnici u Turskoj lekari i medicinsko osoblje slušali su njegove jauke, a i sami prolazili sa njim kroz patnju i borbu protiv strašne bolesti.

Tu bol sad imaju njegova porodica, rodbina, prijatelji... Svi koji su ga poznavali.

Stefanova drugarica iz detinjstva kaže da je juče otišao neko ko je uvek bio tu za sve. Ne želi da ističe svoje ime i prezime jer zna da isto ima da kaže celo njihovo društvo. 

- Stefan je drug, koji je uvek bio tu za sve nas, uvek spreman da nas nasmeje, ohrabri, uteši... Sa njim je vreme letelo. Kad god bismo se okupili svi iz društva, tražili smo mu da nam peva i uvek bi to rado učinio - počinje priču za Telegraf.rs.

Znaju se, kaže, još od osnovne škole.

- Al, počeli smo da se družimo nakon njegove prve operacije. Postali smo pravi prijatelji, porodični prijatelji. Izgubili smo brata, sina, prijatelja, jednog borca koji nikada nije odustao od sebe i od svih nas i borio se do poslednjeg trenutka. Ne da nije zaslužio da ode ovako i sad, već nije zaslužio ni da mu život bude takav. Ni on, ni njegova porodica - kroz suze priča ona.

Navodi da je uvek govorio da je dobro.

- Kad god bi ga neko pitao kako je i da li je dobro, uvek bi rekao da je dobro, da ima neke preglede i da će biti bolje sigurno. Pravili smo planove gde ćemo da idemo da jedemo kad bude ozdravio. Nije hteo nikada da kaže da je loše, da ne bi ljudi izgubili veru u njega i njegovo ozdravljenje. Zato smo se svi i nadali drugačijem ishodu. To kakav je on borac, pokazuje činjenica da je on sa osmehom otišao u Tursku i stigao tamo nasmejan, verujući da će opet videti sve nas koji smo ga čekali. Nažalost, sve nas je prekinula ta grozna vest juče. Znali smo da mu rade ispitivanja i da pokušavaju da mu dignu imunitet i to je sve - završava i napominje da još ne veruje da ga više neće videti, da neće popiti piće, smejati se i otići na ono jelo koje su planirali kada ozdravi.

(Telegraf.rs)