Hristos Vaskrse! Srećan najradosniji hrišćanski praznik
Narod se na Vaskrs međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!"
Poštovani čitaoci, Hristos Vaskrse!
Želimo vam da ovaj najradosniji hrišćanski praznik provedete u miru i ljubavi zajedno sa svojom porodicom i najmilijima.
Preporučujemo
Pohodili smo Dunav u gluvo doba noći u čamcu tokom vanredne kontrole: Ovako se satima traga za nedelima
Hristos Vaskrs, vaskrse ili voskrese: Šta je pravilno i kako se čestita Uskrs
Na današnji dan važno je podsetiti se Hristove žrtve i stradanja za čitav ljudski rod, ali i na radost i nadu koju je ulio svojim vaskrsenjem. Hristos je nadahnuo verom i poveo ljude svojim putem, stazom spasenja i istine.
Vaskršnje slavlje za vernike označava i kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno.
Narodni običaji
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života a crveno jaje znači radost.
Narod se na Vaskrs međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Običaj je da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju, sa sobom nose jaja, jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko "zapisa". Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obižnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo.
Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se tucaju. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače. Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva "čuvarkuća". Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu "buzdovan", a u Šumadiji se zove "vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: "Sve nam krslo i vaskrslo".
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume otpevati vaskršnji tropar, naglas se čitaju "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika.
Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!".
Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Zbog značaja i simbolike ovoga praznika za vernike, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.
Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
(Telegraf.rs)