Pohodili smo Dunav u gluvo doba noći u čamcu tokom vanredne kontrole: Ovako se satima traga za nedelima

Apsolutno svaka mreža i alat u ovom trenutku na vodi su zabranjeni. U toku je mrešćenje ribe i sve na šta ekipe naiđu automatski plene

Nad Dunavom se u ponoć otvorilo zvezdano nebo - tek u daljini vidi se svetlo pokoje lađe ili vikendice. Svetle i kostolačke termoelektrane, rudnik uglja u Kovinu, a mesec je nepreglednu vodu Dunava obasjao tek u gluvo doba noći, kada se pojavio na horizontu.

Preporučujemo

Poneki šišmiš nadleće čamac, retko se začuje klepetanje krila ptica ili se one nakratko oglase iz šipražja na nekoj skrivenoj adi. Pokoja nutrija vešto preplivava Dunav, a desi se da iz vode iskoči i neka riba.

Tako izgleda reka u dubokom snu - potpuno mračna, gotovo tiha i gluva, nepregledna voda sa udaljenim obalama prekrivenim sablasnom šumom.

Mi smo na sredini, sa ribočuvarima "Vojvodinašuma" u vanrednoj akciji kontrole ribokradica na području Banata i Labudovog okna - potez koji obuhvata otprilike zonu od Kovina do Ramske tvrđave, obe strane reke, rukavce, ade i ušće Nere. Ne očekujemo da ćemo sresti ljude, već njihove zamke za ribe: mreže i razne alate koji plutaju i uništavaju riblji fond kada je on najosetljiviji.

U malom čamcu proveli smo sate i sate na mračnoj reci, prešli skoro 33 kilometara, jezdili prostranstvom Dunava, slušali buku motora, zapljuskivanje talasa, pa onda - muk, tad zastanemo kraj neke ade, kod grmlja i šiblja, gde se kriju samo ptice, ali vrebaju i tajne zamke za ribe. Svaka beličasta tačka je sumnjiva - to može biti plovak koji drži mrežu, ali i lažna uzbuna, ukoliko se uspostavi da je to samo pero od labuda.

Nije sasvim prijatno kada se prvi put nađete u malom otvorenom čamcu nasred opasne reke, ali je to neverovatno uzbudljivo. Iskusni ribočuvar Neša poznaje svaku tačku u ovom velikom rečnom svetu, koji krije mnoštvo ostrva, bara, malih zaliva i neobičnih prolaza. Znamo da smo potpuno sami u tom ogromnom vodenom prostranstvu, jedini koji dižu buku i larmu, da zalazimo u mesta na kojima caruje samo divljina, ali znamo i da smo u sigurnim rukama.

Kad krene brža vožnja prepuštamo se uživanju. Prelazimo s obale na obalu, motor se čuje jače, voda žubori, dok za nama ostaje samo trag u vodi. Uživamo u prostranstvu reke, zvezdanom svodu i dalekim svetlima na obali, a onda zažmurimo i pokušamo da shvatimo koliko je ovo moćna reka. Usporavamo i prilazimo nekom rastinju. Deluje pusto i netaknuto, ali baš na takvim mestima kriju se mreže.

Već smo u plićaku, čamac se malo zatrese, a Neša kaže - pesak. To je mesto gde se doslovno spajaju dve udaljene ade i za godinu-dve sve će izgledati malo drugačije.

Neprijatno je i kada čamac naiđe na panj i drvo, na momenat pomislimo da ćemo u ovoj divljini ostati zaglavljeni. Ali, već za nekoliko sekundi ponovo plovimo bezbrižno...

Temperatura je oko nule. No, i pored dve jakne zima nas savlađuje. Osećaj hladnoće na reci potpuno je drugačiji. Jednom rečju, noge su nam se posle četiri sata vožnje ukočile.

Ovaj nimalo lak posao u noći između srede i četvrtka obavljalo je 20 zaposlenih iz sektora za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo sa 7 čamaca. Mi smo bili u istom reonu sa još jednom ekipom, pa smo se katkad susretali i ugledali njihove reflektore čiji snop je padao na sumnjiva mesta.

Gajački dunavac, u koji smo zašli i sami, Ada Žilava koju smo takođe obišli, ali i bara Slatina, bara Đutica, jedna Marina, Dubovački rit, Čibuklija, Ram, ušće Nere... Sve to su mesta koja smo čuli te večeri, a na mapi neka nismo mogli ni da pronađemo.

Apsolutno svaka mreža i alat u ovom trenutku na vodi su zabranjeni. U toku je mrešćenje ribe i sve na šta ekipe naiđu automatski plene. To važi za period aprila i maja, a posle će takvi alati privrednim ribarima ipak biti dozvoljeni, ali uz stroga ograničenja i obaveznu pločicu, da se zna ko je šta postavio.

Pred verske praznike ribokradice su najaktivnije, u stanju su da nanižu i podesetak mreža, od kojih je svaka duga 30 do 40 metara. Tu su i razni alati - vrške i senkeri, zamke za ribe koje se ponekad vešto kriju od ribočuvara.

Zbog ovog velikog problema ekipe "Vojvodinašuma" organizuju velike vanredne akcije. Velike akcije takvog tipa obavljaju se združenim snagama, pa su u ovom delu Dunava te noći bile ekipe iz čitave Vojvodine, zajedno sa lokalnim ribočuvarima.

Prisustvovali smo akciji od samog početka do kraja. Najpre su se ribočuvari okupili na zbornom mestu i kovali plan. Sumrak je vreme kada kradljivci obično postavljaju mreže. Za to vreme mi smo večerali sa službenicima i čekali trenutak da se otisnemo u vodu. Vozila i čamci su spremni, ribočuvari već su istakli svoje značke, obukli gumene čizme i radna odela crne ili maslinastozelene boje. Čeka ih duga i teška noć.

Ujutro smo se svi ponovo susreli na doručku. Na jednoj gomili našlo se dva kilometara prikupljene mreže. Najtužniji prizor bila je riba koja je u njoj ostala zarobljena...

- Više godina unazad organizujemo vanredne kontrole ribolovnih područja uoči verskih praznika i uvek ima rezultata i uspeha. Nikada se ne dešava da nemamo zaplene mrežnih i samolovnih alata, a pošto su sinoć bile loše vremenske prilike, jaka košava i zapadni vetar i ribokradice su bile manje aktivne, ali ipak smo uspeli da zaplenimo dva kilometra mreže i više desetina nedozvoljenih ribolovnih alata koji su zabranjeni u vreme mresta u aprilu i maju - ispričao je za "Telegraf" direktor "Vojvodinašuma" Roland Kokai.

Tokom noći bilo je samo zaplena, ali u akcijama kontrole može doći i do kažnjavanja ribokradica koje se identifikuju.

- Kažnjavamo, takođe, naravno. Dešava se i hapšenje, ali to su više prekršaji. Mnogo je opasnije kada neko koristi dinamit ili struju, što se retka pojava, ali se dešava da 3-4 puta godišnje uhvatimo na delu ljude, na celom ribolovnom području "Vojvodinašuma", koja je 395 kilometara - dodaje Kokai.

Akcije će, kaže, biti nastavljene.

- Još 1. aprila smo imali akciju kada je počela zabrana korišćenja tih alata, sledeća će biti za oko 10 dana, polovinom maja, u Apatinu i Koviljskom ritu a posle to će biti intenzivno tokom aprila i maja. Tokom letnjih meseci ćemo da kontrolišemo i privredne ribare, odnosno sportske ribolovce, gde ćemo da stavljamo akcenat na evidenciju dnevnog ulova koji oni retko rade, ali to je nama važno da vidimo uopšte koje ribe ima u rekama i da preduzmemo mere ako procenimo da određenih vrsta ima manje, pa da zabranimo lov te ribe na određeno vreme ili da se kupi ribna mlađ - objašnjava direktor.

Kako se pretražuje obala?

Čamac u kom smo mi bili pretraživao je reku uz pomoć specijalnog gvozdenog tega koji ima šiljke i zove se klocer. Mreža se u njega jednostavno uplete, a onda kreće njeno vađenje...

Drugi čamac imao je poseban uređaj, tzv. "sonar", koji poput podvodnog radara prepoznaje mrežu pored koje čamac prolazi.

Dodatna oprema ribočuvara je i moćna termovizijska kamera. Pogled kroz nju daje potpuno drugačiji dojam stvarnosti - kao da više nije noć, a neobična kontrastna crno-bela slika toliko je jeasna da je nemoguće ne primetiti ljude koji bi se, eventualno, krili u priobalnoj šumi ili na nekom čamcu.

Osim čamaca ribočuvari imaju na raspolaganju i glisere, ali i jedno potpuno neobično plovilo zvano "airboat", koje je kod nas dobilo ime Zviždan.

Reč je o čamcu sa gumenom podlogom koji može da pliva čak i po peščanom i muljevitom terenu, tamo gde prestaje reka, a počinje bara. Njega pogoni veliki propeler sa zadnje strane, ali koji se ne nalazi u vodi, već u vazduh.

Kada je svanulo odlučili smo da se provozamo Dunavom i ovim čudom od tehnike. Vožnja je prijatna, a magla koja se spuštala iznad Dunava učinila je da vožnja izgleda kao kroz oblake. U retrovizoru gledamo u propeler i jednostavno imamo osećaj kao da smo u avionu, a ne na plovilu. Dunav se ustalasao i više je ličio na more nego na reku, a ptice koje su se probudile nadletale su ga i gubile se dalje u izmaglici. Sunce se probijalo i nagoveštavalo lep dan.

Airboat se, inače, koristi za kontrolu plavnih područja koja su bila nedostupna zbog niskih vodostaja.

(Telegraf.rs)