Za dobrobit žrtve bitan je rad sa počiniocima nasilja: Moraju da prihvate odgovornost i menjaju ponašanje

Osim što počinilac ide na tretman, i žrtva istovremeno i nezavisno dobija podršku i praćenje

Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao novu uslugu predviđa rad sa počiniocima nasilja u porodici, ali se ti programi i dalje ne sprovode sistematski. Osim toga, i dalje je nedovoljno poznato šta zapravo znači rad sa počiniocima nasilja, kao i kakvi su efekti tog rada, te se stvara uverenje da se na taj način daje podrška počiniocima nasilja i zanemaruju žrtve.

Međutim, program rada sa počiniocima nasilja kreiran je sa ciljem da se smanji ponavljanje nasilja u porodici, pre svega vodeći računa o bezbednosti žrtve i njenoj zaštiti.

Preporučujemo

U Srbiji su tokom 2018. godine definisani standardi rada sa počinocima nasilja u porodici. Prema Standardima rada program rada sa počiniocima ne može da se odvija izolovano, bez saradnje sa servisima koji pružaju podršku žrtvama. Na taj način, rad sa počiniocima nasilja ostvaruje svoje cilj, a to je povećanje bezbednosti za žrtve.

- Ranije su se obično kreirali programi koji su obuhvatali samo rad sa počiniocima. Međutim, još 2018. godine je, mada se o tome malo zna, razvijen predlog standarda za te programe koji se bazira na evropskom modelu. Oni podrazumevaju saradnju sa servisima za rad sa žrtvama. Drugim rečima, osim što počinilac ide na tretman, i žrtva istovremeno i nezavisno dobija podršku i praćenje. Samo tako ima smisla u kontekstu bezbednosti za žrtve. Ti programi imaju za cilj zaštitu i bezbednost žrtava, a ne da samo počinilac nešto dobija. Na taj način se prati rizik. Ako on kaže da nema nasilja, a žrtva da ima i mi to uporedimo, mnogo bolje možemo da pratimo situaciju - kaže za Telegraf.rs Ivana Perić koordinatorka Udruženja građanki SOS ženski centar.

SOS ženski centar u 2021. i 2022. godine realizuje projekat "Integrisani program rada sa počniocima i žrtvama nasilja u partnerskim odnosima" u okviru kog se pruža podrška žrtvama nasilja u porodici i u okviru kog se sprovodi grupni tretman rada sa počiniocima nasilja od strane nezavisnih eksperata za rad sa počiniocima nasilja. Na taj način SOS ženski centar nalazi svoje mesto u jednom integrisanom modelu

pružajući pravni i psihološku podršku žrtvama nasilja.

Kroz projekat je ostvarena značajna saradnja sa Centrom za socijalni rad. Integrisani program rada ima značajan efekat na smanjenje rizika od ponavljanja nasilja u porodici, što je naročito značajno za žrtve koje nisu spremne da napuste zajednicu ili nemaju uslova da je napuste. Programi su zasnovani na tome da se kontinuirano prati situacija u porodici, da žrtva ima kontinuiranu podršku, a da se počinioci aktivno uključe u program koji ima za cilj da prihvate odgovornost za nasilje, i usvoje nenasilne obrasce ponašanja.

- To su grupni psihosocijalni tretmani. Oni se sastoje od 25 sesija u okviru kojih se obrađuju različite teme kao što su nasilje i šta se podrazumeva pod njim, nenasilni obrasci ponašanja, roditeljstvo, prihvatanje sopstvene odgovornosti za nasilje, kao i rad na druge teme - šta znači komunikacija u partnerskom odnosu, kako se žrtva oseća kada preživi nasilje. Cilj je da nauče i razumeju kroz psihosocijalni, odnosno psihoterapijski grupni tretman, drugačije modele, da prihvate odgovornost za svoje postupke i da nauče da mogu da kontrolišu svoje ponašanje - dodaje.

Cilj rada sa njima je promena u ponašanju, ali i njihovo dalje praćenje.

- Ti tretmani sami po sebi nisu dovoljni, ali su početak. Trebalo bi i dalje da budu usmeravani na individualnu podršku, odnosno savetodavnu i psihoterapijsku podršku. To je vrlo korisno jer imamo veliki procenat žena koje ne žele da napuste partnerski odnos, a naravno da žele da se nasilje zaustavi. U tom smislu, imamo praćenje i obaveštavamo institucije dokle smo stigli, kako napredujemo, da li se smanjio rizik od nasilja. Možemo da damo bolju podršku kako bi se žrtva osećala sigurno. Ako ona zna da je on uključen u tretman i dolazi kod nas da pratimo nju i procenu rizika i kaže, recimo, da je partner došao kući pijan i ponovio delo, odmah alarmiramo institucije i zovemo ljude koji rade sa počiniocima. Sledeći korak je da oni u grupi sa njim razgovaraju o tome. Ima mnogo više mogućnosti za delovanje jer je stalno praćena situacija - objašnjava Perić.

U okviru ovog integrisanog modela SOS ženski centar je pružio podršku za osam novih korisnica koje pre toga nisu bile upoznate sa radom tog udruženja. U više od 70 odsto praćenih slučajeva došlo je do smanjenja rizika od nasilja zahvaljujući integrisanom modelu rada.

- Rad sa počiniocima nasilja umanjuje rizik od ponavljanja nasilja. Kada smo prvi put 2018. godine radili na taj način, izračunali smo da se nasilje smanjilo u 80 odsto slučajeva. Kroz ovaj projekat se pokazalo da se u više od 60 odsto slučajeva smanjuje rizik od ponavljanja nasilja, što je jako dobro. Dobro je što možemo da vidimo da se, od pet počinilaca koji čine grupu, samo u jednom slučaju ponovio rizik - zaključuje.

(Telegraf.rs)