8 godina od Leove žrtve da bi Nikolina živela: Drugi pas me grizao do kostiju, lila sam suze čitajući tekst

Maleni jazavičar se bacio u čeljust ljutom velikom psu kako bi spasio život 11-godišnjakinje

- Moj hrabri Leo, nedostaješ mi puno - stoji u komentaru na priču Telegrafa. U podsećanju na jedan ružan događaj u Pančevu kada je jedan maleni pas stao ispred velikog i životom odbranio devojčicu od 11 godina, oglasila se upravo ona. Devojčica je danas devojka, u junu puni 19. Uskoro završava srednju školu i pravi planove za dalje obrazovanje.

Zatekli smo je, kaže, na rolerima. Njih je vozila i onog dana kada ju je napao Medo. To je ime bulmastifa iz ulice, koji ju je oborio na zemlju, pa joj zubima trzao telo, toliko silovito da je jedan roler spao.

Preporučujemo

- Kao kada psu date igračku, a on krene da je trese. E, to mi je radio: levo-desno, levo-desno... Jedan roler mi je spao sa noge. Nije hteo da se zaustavi - priseća se događaja.

Kada je pročitala tekst, pošle su joj suze. Objašnjava da joj je bilo drago što je Leov podvig i posle osam godina u sećanju ljudi. Sa druge strane, žao joj je što njen spasilac nije više tu.

- Bilo mi je jako teško, čak sam u jednom momentu počela da plačem. Setila sam se svega, skoro je bila godišnjica od tog incidenta - ispričala nam je.

"Nisam se uplašila jer sam ga poznavala"

Nikolina Vučetić imala je skoro 11 godina kada se incident desio. Bila je, objašnjava nam, kod drugarice koja živi u istoj ulici. Utom ju je spazio bulmastif, pobegao iz drugog komšijskog dvorišta. Osetila je njegovo prisustvo, ali se nije uplašila.

- Nisam se uplašila jer sam ga poznavala. Kad sam počela da ga sklanjam od sebe, da bih nastavila svojim putem, on je mene uhvatio za ruku, oborio me na zemlju i krenuo je da me uhvati za vrat, kao da me udavi. Ja sam mahinalno stavila ruku - objašnjava da je zaštitila vrat dalje dodajući kako ju je cimao, levo-desno, levo-desno.

U pomoć su joj pritekli Leo i njegova vlasnica, njene prve komšije. Mnogi detalji su joj u magli. Celinu je sklopila uz pomoć tuđih sećanja.

- Ja sam čula da Leo laje, ali nisam znala šta se dešava. On je trčao oko nas, u par navrata ugrizao je Meda, bulmastifa, za nogu, za rep, odvlačio mu je pažnju od mene. Posle nekog vremena Medo me je pustio. Gledao je Leovu vlasnicu koja je u tom momentu držala metlu, da ga otera, ali pošto ga je mali Leo provocirao, onda je krenuo na njega - prepričava.

Nastavak priče vrlo je tužan. Maleni požrtvovani jazavičar, koji se bacio u čeljusti razgnevljenog velikog psa, skončao je u mukama - rastrgnut, probušenih creva, slomljene karlice. Porodica je probala da ga spasi, ali je uprkos veterinarskoj intervenciji, preminuo već sutradan.

U Narodnoj bašti u Pančevu, hrabrom psu je podignut spomenik, da se pamti kako je spasio život jednoj devojčici.

U sećanjima devojčice nisu ostale sirene. Ne seća se da je pozvana policija. Ne seća se ni da se vlasnik psa koji ju je napao raspitivao za njeno ozdravljenje. Došao je, kaže nam, samo te večeri nakon što se napad dogodio.

Borbu za život, sa druge strane, ne može da zaboravi. Na nju je opominje ožiljak na levoj ruci. Seća se i kako je u danu napada imala ranu do kosti.

Vlasnica je dva psa, ali od straha ne može da pobegne

Ono što nas je iznenadilo, bio je nastavak priče o Medu. Bulmastif koji je rastrgao jazavičara, a pre toga oborio devojčicu na zemlju i povredio je, nastavio je da je gleda kroz ogradu iste komšijske kuće. Viđala ga je Nikolina još dve, tri godine.

- Oni su po prirodi malo agresivnija sorta, ali nisam čula nikada je on nekog drugog napao. Baš toga dana kada je on njima pobegao, prvo je napao ženu koja je bila sa haskijem, ali je ona utrčala u obližnju radnju, a onda je napao mene.

Bio još neko vreme u tom dvorištu, još dve, tri godine. Svaki put je lajao na mene. Od tada ga nisam videla, mislim da su ga odveli u neko selo - ispričala nam je.

Inače, Nikolina je vlasnica dva psa. Kaže da su životinje njena velika ljubav. Ipak, strah nije potpuno pokopan. Desilo joj se par uznemirujućih situacija.

- Jednom sam se uplašila vučijaka. Uletela sam u nečije dvorište jer je bila otvorena kapija. Morala sam da pobegnem. Krenu da mi se tresu ruke, noge, počnu da mi idu suze... Bude strašno - priznaje i sama dodajući da pas ne mora čak ni da lane: - Dovoljno je da ja vidim da on nije baš zadovoljan što me vidi.

(Telegraf.rs)