Teški dani majke Milice Rakić: Porodica potiskuje patnju, vernici se mole pred njenim likom u 3 manastira
Danas bi devojčica iz Batajnice imala 26 godina
Život trogodišnje Milice Rakić prekinut je 17. aprila 1999. Ubijena je u kupatilu na noši dok se spremala za spavanje. Ona i još 78 ubijenih mališana simbol su stradanja u NATO bombardovanju.
Devojčica iz Batajnice tada je mala samo tri godine. Geler NATO projektila ubio ju je na noši. Danas bi imala 26 godina.
Na dan pogibije nacrtala je svetiće i crtež zalepila na zid. Te večeri oglasila se vazdušna opasnost nad Beogradom. NATO avioni su ponovo stizali da seju smrt.
Bilo je kasno veče, 21.45 sati. Milica je bila u kupatilu, na noši, dok je mama Dušica u sobi spremala krevetić za spavanje. Vrata kupatila su bila otvorena.
- U daljini su odjekivale NATO bombe. Plašila se moja devojčica. 'Mama, požuri. Dođi da me čuvaš', rekla mi je Milica, a onda - prasak - ispričala je ranije majka Dušica.
Sada kada su prošle mnoge godine, kaže da više nema suza, čak je i ne sanja, za razliku od supruga Žarka. On se jutro posle, kaže, budi samleven.
- Teški su nam ovi dani. To se rečima ne može opisati. Patnju potiskujemo i Žarko i ja. Aleksa i Anđela imaju pravo na svoju mladost, mada su oni svesni naše patnje - kazala je majka na 23-godišnjicu tragedije za Novosti.
Začula se detonacija, lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade, a Miličin tata Žarko je zatekao dete bez svesti. Svuda oko nje bila je krv. Probao je da je spase. Uzeo ju je u naručje, sjurio se niz stepenice, pa u automobil, odvezavši je do Zemunske bolnice. Dežurni lekari su je primili.
Rupe od gelera na fasadi zgrade i danas su vidljive. Roditelji ih ne diraju, tamo stoje kao nemi podsetnik na ovaj zločin.
- Želeo sam da tužim NATO zbog ubistva moje Milice, ali mi je tadašnji ministar spoljnih poslova to zabranio. Izlazimo svakog 17. aprila na groblje da obiđemo naše dete i potom nastavljamo da živimo. Koliko-toliko normalno - rekao je ranije.
U bombardovanju poginulo 2.500 civila
Napad na SR Jugoslaviju započeta je 24. maja 1999. Procenjuje se da je tokom 78 dana poginulo oko 2.500 civila, ranjeno 6.000 civila, dok je ukupna materijalna šteta procenjena na više desetina milijardi dolara. NATO bombe su ubile 79 dece, među njima i Milicu Rakić.
Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 kasetnih bombi, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina. Upotrebljena je zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999.
Lik sa freske
Lik trogodišnje tragično nastradale Milice Rakić nalazi se i na freskama u tri manastira. Jedan od njih je izvan granica Srbije, čak u Trebinju u manastiru Tvrdoš. Preostala dva su manastir Tresije na Kosmaju i u manastiru Vevedenja Presvete Bogorodice na Senjaku.
Za Milicom su ostali roditelji, stariji brat i mlađa sestra.
(Telegraf.rs)